Da li je država objavila rat kartelima time što su u nekoliko proteklih dana četiri kompanije kažnjene zbog narušavanja konkurencije na tržištu? Ili je samo vrh ledenog brega to što je sud potvrdio kaznu „Imleku” i „Subotičkoj mlekari”, a Komisija za zaštitu konkurencije izrekla kaznu i „Idei” i „Grand promu”?

Za to vreme, već godinama se polemiše da cene hrane u Srbiji diktiraju karteli, a da ceh nedovoljno razvijenog i zatvorenog tržišta i slabe konkurencije plaćaju građani. Sagovornici „Politike” imaju različito mišljenje o tome.

– Nadamo se da odluke Komisije za zaštitu konkurencije nisu selektivne i da ovo nije urađeno samo kako bi se zadovoljila potreba jednog trenutka. Ako iza kazni stoje argumenti i ozbiljna priča da se država konačno pozabavi kartelima, onda to možemo da pozdravimo. Apsolutno je tačno da potrošači u Srbiji zbog kartela plaćaju visoku cenu hrane. Tu je ulje, šećer, a treba podsetiti i da su ovo jedine kazne zbog kartelskog udruživanja – smatra Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije.

Nedovoljno visoke kazne koje su izrečene, dodaje on, takođe ne idu u prilog tezi da se krenulo u obračun sa kartelima. Zakonom propisane kazne su visoke i kreću se do deset odsto godišnjeg prihoda firme, a izrečene mere ne prelaze dva procenta. Osim toga, kompanije u svetu, a slično će verovatno biti i kod nas, imaju interes da plaćaju kazne i ponavljaju prestupe jer im se, to jednostavno, isplati.

Dijana Marković-Bajalović, bivša predsednica Komisije za zaštitu konkurencije, kaže da ima još nekoliko rešenja koja čekaju potvrdu pred Ustavnim sudom.

A da li je dobra vest to što je sud potvrdio rešenje komisije i što je država stala iza njene odluke? Apsolutno jeste, smatra Marković-Bajalović.

Ekonomisti, sa druge strane, u nedavnim dešavanjima ne vide ništa spektakularno.

– Ne vidim na koji način su potrošači u Srbiji ugroženi tajnim rabatom koji je „Grand” dao „Idei”. Pogotovu ne vidim gde je „Idea” monopolista u toj priči. Ima mnogo većih igrača, a politika rabata je suvereno pravo svake firme i ne znam zašto bi svi morali da imaju iste – kaže Aleksandar Stevanović, ekonomista Centra za slobodno tržište, dodajući da je zapravo država glavni krivac za postojanje kartela.

– Kartel postoji jedino ako ga država napravi. Kao sada sa taksistima u Beogradu, gde je utvrđena jedinstvena cena. Država bi trebalo da se pozabavi monopolima u spoljnoj trgovini, a što se tiče kompanija sa dominantnim položajem na tržištu i koje tu poziciju koriste, najbolji lek za to je prevencija, odnosno slobodna trgovina i da se što više firmi bavi nekim poslom – smatra Stevanović.

I dok su mišljenja naših sagovornika različita, nisu iste ni reakcije kažnjenih firmi. Dok su u „Imleku” tvrdili da je odluka po kojoj će morati da plate 1,92 odsto godišnjeg prihoda iz 2006. godine, odnosno 255 miliona dinara nezakonita, iz „Idee”, koja je kažnjena sa 1,5 odsto njenog prošlogodišnjeg prihoda, što je oko 427 miliona dinara, poručuju da će „poštovati sve odluke nadležnih organa”.
 

Utvrđuje se tržišno učešće „Delta maksija”

Komisija za zaštitu konkurencije angažovala je Institut za ekonomske nauke da uradi analizu stanja tržišta na malo u Srbiji kako bi se, između ostalog, utvrdilo koliko je tačno učešće „Delta maksija”, saznajemo u komisiji. Nakon toga biće poznato da li će kompaniji „Delez” biti dozvoljeno da preuzme „Delta maksi”.

Iako je još početkom marta firma Miroslava Miškovića prodala Belgijancima svoj maloprodajni lanac, do koncentracije neće moći da dođe sve dok komisija to ne odobri. Ali, kako u roku od mesec dana nije moglo da bude odlučeno da li bi preuzimanjem 100 odsto kompanije „Delta maksi” mogla da se naruši, ograniči ili spreči konkurencija u Srbiji, 13. aprila je donesen zaključak da komisija u naredna tri meseca nastavi postupak ispitivanja.