Savet za borbu protiv korupcije analizirao je obimnu dokumentaciju u vezi sa funkcionisanjem protivgradne odbrane u Republici Srbiji, kao i rad Republičkoghidrometeorološkog zavoda (RHMZ). Predstavka koju je Savetu uputio aktuelni pomoćnik direktora za protivgradnu odbranu ukazuje da postoje brojni nerešeni problemi u toj oblasti. Postojeća metodologija odbrane od grada i netransparentan rad RHMZ-a stvaraju prostor za pojavu velikih zloupotreba i korupcije.

Vlada Srbije i nadležna ministarstva, i pored ogromnih sredstava koja se za te namene izdvajaju iz Budžeta, ni ove godine nisu uspeli da zaštite poljoprivredne proizvođače od velikih šteta, koje je usevima naneo grad. Glavni razlog je to što u Srbiji ne postoji jasna strategija odbrane od grada, kao ni kontrola novca koji se u te svrhe troši.

Odgovorni u RHMZ-u tvrdili su nakon velikih nepogoda, koje su ove godine uništavale letinu širom Srbije, da usevi nisu sačuvani, jer RHMZ nema dovoljno sredstava za nabavku protivgradnih raketa, iako se za te namene, iz budžeta, godišnje izdvaja neverovatnih 10 miliona evra. Da se poštuju zakonske procedure i da Srbija odbranu od grada obavlja u skladu sa evropskom regulativom, izdvojena sredstva bila bi potpuno dovoljna za zaštitu useva od gradonosnih nepogoda. Ovako, bez kontrole rada RHMZ-a, dolazi do nezakonitog trošenja novca, dok letina ostaje gotovo potpuno bez zaštite.

Iz dokumentacije koja je dostavljena Savetu vidi se da je samo zbog nepostojanja evidencije o broju kupljenih i utrošenih raketa, u prethodnom periodu pričinjena šteta od preko 8,5 miliona evra. Konačna šteta bila bi mnogo veća, kada bi se izračunali gubici koji nastaju zbog nepoštovanja Zakona o javnim nabavkama. Naime, da je ove godine sproveden tender za nabavku raketa, one bi koštale 20 hiljada dinara po komadu, a ne oko 30 hiljada, koliko je plaćeno, i bilo bi ih dovoljno. Osim toga, sporan je i kvalitet navedenih raketa, jer za sastav reagensa i srebro-jodida, ne postoji prava kontrola.

Pored problema koji prate nabavku, kontrolu, evidenciju i način ispaljivanja raketa, veliki problemi se javljaju i u funkcionisanju i održavanju radara. Naime, radarsku mrežu u Srbiji čine meteorološki radari postavljeni na deset lokacija, čija tehnologija datira s početka 70–tih godina prošlog veka. Uz to, tokom jedne kontrole je ustanovljeno da je na pojedinim objektima radarskih centara postavljeno više od 430 antenskih uređaja i druge komunikacione opreme, kao što su primopredajne radio stanice, računarske mreže sa serverima, modemi i neidentifikovani elektronski uređaji nepoznatih vlasnika i nejasnog porekla. Kako, međutim, ne postoje precizni podaci koliko je tačno uređaja postavljeno bez ikakvih ugovora i potrebnih saglasnosti Vlade i Direkcije za imovinu, ne znaju se ni prave razmere štete nastale po osnovu neplaćanja realnih zakupnina, kao i apsolutnog neplaćanja po tom osnovu.

Zbog svega navedenog, Savet je u dopisu premijeru Mirku Cvetkoviću upozorio da će, ukoliko se nastavi sa uhodanom decenijskom praksom, da se sredstva za odbranu od grada troše bez kontrole i bilo kakvog uporišta o postojanju efikasne odbrane od grada, ogromnu korist, kao i do sada, imati samo pojedinci, a da će država samo na ime odštete trošiti oko četiri milijarde dinara godišnje. 

Dopis koji je Savet za borbu protiv korupcije uputio premijeru Mirku Cvetkoviću nalazi se u prilogu.

Preuzmite Izveštaj RHMZ u pdf formatu
Preuzmite Izvestaj RHMZ u Vord formatu