Према савременој торији и пракси, законито, ефикасно и успешно функционисање полиције нужно се заснива на односима поверења са грађанима.

То поверење се обезбеђује и кроз делотворну партиципацију опште и стручне јавности у  креирању законских решења из области полицијског рада и деловања.

Да би јавна расправа дала позитиван ефекат, јавност мора бити благовремено и адекватно обавештена о њеном одвијању. Што се Нацрта новог Закона о унутрашњим пословима тиче, информисање о јавној расправи углавном се свело  на објаву докумената на сајтовима надлежних министарстава и порталу „е– консултације“.

Узимајући у обзир обимност Нацрта закона о унутрашњим пословима, овакав начин вођења јавне расправе не одговара стандардима поштовања свих процесних корака и транспарентности.

Притом, треба имати у виду бројне примедбе субјеката, до сада проведене расправе, и њихове предлоге за измене и допуне чланова Нацрта који се односе на: послове Министарства и овлашћења министра; уређење организационих јединица; запослене у Министарству; униформу; јавност у раду; оперативну независностполиције; дирекора полиције; послове полицијске управе; послове полицијске станице; поступање полиције у заштити здравља и живота и успостављању јавног реда и мира нарушеног у већем обиму; мере циљане потраге; надзор и снимање на јавном месту; спровођење стандарда полицијског поступка у области превенције мучења, нечовечног поступања и кажњавања; безбедносне провере; средства принуде; дужност извршавања наређења; надзор Народне скупштине и локалне самоуправе; Сектор унутрашње контроле; тајност акта о систематизацији; напредовање; дисциплинску одговорност и поступак и др.

Државни и друштвени разлози за доношење новог Закона о унутрашњим пословима за сада нису довољно образложени. Зато сврха  доношења Закона остаје нејасна. Поготово треба имати у виду чињеницу, да Министарство периодично обавештава јавност и Народну скупштину о значајном смањењу стопе криминалитета (из године у годину) и повећаној ефикасности полиције у откривању и расветљавању кривичних дела и учинилаца, нарочито у вези са тешким кривичним делима. „Тамна бројка“ се не саопштава, што би значило да је занемарљива.

Приликом нормирања полицијског деловања, посебно треба водити рачуна да разлози безбедности не доведу до угрожавања и ограничавања Уставом загарантовних права грађана.  Такође, нужно је  обратити повећану пажњу на коруптивни потенцијал одређених законских норми (напредовање, тајност акта о систематизацији и др.)

Сви набројани предлози за измене и допуне Нацрта иду у  правцу отклањања потенцијалних негативних ефеката примене новог закона. Зато их треба третирати са дужном пажњом и наставити са свеобухватном јавном расправом.

Претходно, широј јавности треба јасно презентирати циљеве доношења новог Закона о унутрашњим пословима.