Хапшење Богољуба Арсенијевића Макија, вође ваљевског грађанског отпора с краја деведесетих, враћа нас у време у којем је овај човек, борећи се против Милошевићевог режима, омогућио да у фотеље седну они који данас настављају његов политички прогон. Приводјење човека који је представљао синоним борбе за демократску Србију уочи обележавања годишњице петооктобарских догадјаја, представља озбиљно упозорење градјанима Србије да се у држави мало тога променило, иако нас од тих догадјаја дели читава деценија. Како се власти, која себе назива демократском, догодило да ухапси Макија, док разни мешетари, шпекуланти и криминалци, живе слободно, често као заслужни и уважени градјани? Да ли власт мисли да ћемо овај догадјај разумети као доказ да је правосудје реформисано и да је одлучно кренуло у обрачун против корупције и криминала?

Очигледно да је Маки погрешно схватио поруку, јер да је разумео ушао би, као и многи, после 5. октобра у политику, управне и надзорне одборе или зарадио који милион на приватизацији. Искуство нам говори да би га то готово сигурно спасило прогона  реформисаног судства и приводјења у суднице, у којима и данас, у предметима од изузетног јавног значаја, пресудјују судије које су учествовале у изборној крадји 1996. године.

Ова вест на симболичан начин заокружује све оне вести које су обележиле 10 година транзиције у Србији, током које су девастиране вредности и идеје које су градјане водиле у промене. Ова вест је симбол пораза 5. октобра. Маки је тада био борац за слободу и било је јасно да је разлог за прогон његова борба против Милошевићевог режима и мешетара, који су у том периоду почели да стичу богатство. Уместо да заврше на потернци, контроверзни бизнисмени, како су називани одмах после промена, наставили су да увећавају своје богатство и постали уважени градјани и главни ослонац власти у решавању важних државних питања. За бизнисмене и тајкуне, како се данас зову, не важи ниједан закон, јер нико од њих није одговарао, чак ни онда када је било сасвим јасно да су учествовали у криминалним радњама. За Макија се ништа није променило. Он је и данас лице са потернице и за њега, очигледно, важе и стари и нови закони. Савет за борбу против корупције упозорава власт да би за градјане Србије био потпуни пораз, уколико бисмо на овом примеру могли да закључимо да се у Србији после 5. октобра баш ништа није променило.