Извор: Б92 Блог

Аутор: Родољуб Шабић

Тражилац информације је поднео органу власти захтев за слободан приступ информацијама. Тражио је: акт о унутрашњем уређењу и систематизацији радних места, податке о броју запослених и њиховом распореду, и акт којим су утврђени критеријуми и мерила за избор чланова испитних комисија, ментора, предавача и сл.

Орган власти је ,,ћутао”.

Тражилац информације је по протеку законског рока од 15 дана поднео жалбу Поверенику за информације од јавног значаја и заштиту података о личности.

Повереник је поводом жалбе затражио од органа власти да се у року од 3 дана изјасни о наводима жалбе, посебно о разлозима непоступања по захтеву.

Орган власти је и даље ,,ћутао”.

Повереник је донео решење којим је органу власти наложио да у року од 3 дана тражиоцу да тражене информације.

Орган власти је и даље ,,ћутао”.

Тражилац информације је, по протеку остављеног рока, затражио од повереника да започне поступак административног извршења свог, по закону коначног и обавезујућег решења.

Повереник је поступајући по захтеву, у складу са законом, ,,дозволио извршење решења” и позвао извршеника, орган власти, да у накнадном року од 2 дана поступи по налогу под претњом законом предвиђене новчане казне.

Орган власти је тада, коначно поступио по налогу повереника.

Овакве ,,приче” о бесмисленом трошењу времена, папира, новаца, живаца… ради остваривања већ на први поглед неспорног права, нажалост нису реткост.

Ипак, нешто ову конкретну причу чини ,,посебном”, да баш не кажем карикатуралном. Ради се о учесницима. И то не о тражиоцу информације, иако је реч о Савету Владе Републике Србије за борбу против корупције, јер колико год парадоскално звучало, већ смо ,,навикли” да он често (преко 100 интервенција повереника) мора тражити помоћ Повереника за информације. Реч је о ,,органу власти”. Јесте да смо на бесмислене, ружне приче у којима неки орган власти са тражиоцима информација ,,комуницира” тако да, кршећи закон, успут почини бар три кажњива прекршаја [уопште не поступи по захтеву у предвиђеном року (чл.46. тач.8), у остављеном року не поступи по коначном и обавезујућем решењу повереника (чл.46. тач.14), нема израђен и објављен Информатор о раду са прописаном садржином (чл. 47), у коме би тражене информације морале бити доступне свима] донекле и ,,навикли”. Али, било би збиља превише да се ,,навикавамо” и на то да такву ,,комуникацију” упражњава и орган чија главна улога је да додатно, специјално образује кадрове чији посао је да штите право - Правосудна академија.