ИЗВОР: Вечерње новости, Г. Булатовић

У некадашњим друштвеним предузећима која су неуспешно приватизована званично је запослено око 100.000 радника, од којих неки не обављају никакав посао. Од тога је око 15.000 запослених у фирмама код којих су раскинути уговори о приватизацији - открива за "Новости" Владислав Цветковић, директор Агенције за приватизацију.

Каква ће бити судбина радника у овим фирмама?

- Постојећи модел приватизације је у великој мери исцрпео своје могућности. Сва друштвена предузећа су макар једном понуђена на продају, али купаца, у овом тренутку, нема. Трудимо се да кроз професионализацију процеса прелазног управљања, односно постављањем стручних заступника државног капитала у овим фирмама сачувамо њихову имовину и, уколико је то могуће, да одржимо процес производње.

Да ли је можда боље да се фирме које немају будућност и које нико неће угасе него да им држава вештачки одржава живот?

- Сваки случај се мора гледати посебно. Заступници државног капитала процењују одрживост даљег пословања ових предузећа и сигурно је да ће тамо где је то оправдано предложити гашење и ликвидацију. У том случају врши се продаја основних средстава фирме и доносе мере на тржишту рада за стручно усавршавање отпуштених радника. Али, постоје фирме где је могуће одржати производњу у неким деловима, па се, у тим случајевима, иде на доношење планова за санирање одрживих делова предузећа и њихов финансијски опоравак. А, наравно, тамо где је могуће Агенција улази у реструктурирање фирме са циљем да у потпуности опорави наведену компанију и да је учини атрактивном за будуће купце.

А нове форме приватизације...

- У сарадњи са Министарством економије и регионалног развоја и СИЕПА, почели смо да примењујемо нове форме приватизације у оквиру постојећег законског оквира. Тако смо неке неуспешне приватизације успели да претворимо у успешне, као што су, рецимо, инвестиције "Јура корпорације" у фабрици "Застава електро" у Рачи, или "Бенетона", који је уложио у препород нишког "Нитекса".

Када ће се окончати процес одвајања перспективних од бесповратно изгубљених фирми?

- Ми не орочавамо читав поступак. Једноставно, тај посао се ради од случаја до случаја, са намером да се оконча што квалитетније.

Шта ће се дешавати са фирмама ухапшеног власника "Нибенс групе" Мила Ђурашковића?

- Од укупно 13 компанија које чине "Нибенс групу" шест њих су под ингеренцијом и контролом Агенције за приватизацију због праћења извршења уговорних обавеза. После хапшења власника "Нибенс групе" јавиле су нам се пословне банке, којима Ђурашковић дугује око 110 милиона евра и које су предложиле да оне плате и ангажују професионални менаџмент који ће координирати рад свих предузећа из тог система. Очекујемо да се то ускоро и догоди. Чињеница је да се овај посао мало одужио, али је банкама, очито, требало времена да се усагласе. Мислим да је добро да управљање овим фирмама преузму они којима је веома стало да оне раде.

Ових дана се Агенцији, ипак, јавља доста фирми које сарађују са компанијама из "Нибенс групе" и сви траже да поништите купопродајне уговоре који су прављени са Ђурашковићем?

- Раскид појединих приватизационих уговора могао би да буде део решења. Има таквих захтева, али и ти који траже раскиде уговора знају да то не би донело бољитак ни њима а ни запосленима у "Нибенс групи", којих има око 5.300.

БЕСПЛАТНЕ АКЦИЈЕ НА ЈЕСЕН

Када ће почети подела бесплатних акција "Телекома"?

- Очекујемо да органи "Телекома Србије" заврше техничке припреме за тај процес и да се од затвореног трансформишу у отворено акционарско друштво. Рачунамо да је реално да расподела тих 22 одсто акција ове компаније започне на јесен. До тада ће бити окончана и процедура измена Закона о бесплатним акцијама, што ће омогућити и расподелу новца из Акционарског фонда.