Како се наводи у саопштењу Савета, тај закључак је донет на основу анализе рада Испекције, у периоду од 2010. до 2015. године.

"Иако је значај рада Буџетске инспекције немерљив у борби против корупције, кроз успостављање законитог рада свих директних и индиректних корисника јавних финансија, држава да ли због незнања или лоше намере, неодговорно запоставља Буџетску инспекцију", наводи се у саопштењу. 

Савет истиче да министар финансија није нормирао рад Буџетске инспекције, због чега не постоји стандардизована методологија рада, ни нормативи на основу којих се план рада усваја. 

"Годишње се просечно изврши 38 контрола, а укупан број субјеката које Буџетска инспекција треба да контролише износи 13.000. Инспекција често открива ненаменско трошење буџетских средстава, али се та средства не враћају ни након доношења коначних решења", наводи Савет. 

Други проблем, истакао је Савет, представља што Министарство не користи своја овлашћења принуде како би приморала кориснике да наменски користе средства, чиме је толерисана злоупотреба буџетских средстава. 

"На локалу не постоји адекватна контрола трошења буџетских средстава. Према подацима Инспекције, свега 30 јединица су основале буџетску инспекцију, иако по Закону све аутономне покрајине и локалне самоуправе морају да је имају", наводи се у саопштењу. 

Иако је по плану предвидјено да постоји 13 буџетских инспектора, тренутно је запослено мање од тог броја, а додатни проблем је и то што је надлежност Буџетске инспекције повећана укључивањем у надзор над спроводјењем пет нових закона. 

Задатак Буџетске инспекције је контрола наменског и законитог коришћења средставa корисника буџетских средстава, организација, предузећа, правних лица и других субјеката.