Извор: Н1
Аутор: Јелена Д. Петровић


Савет за борбу против корупције је проценио да је држава на оглашавање утрошила 840 милиона евра у неколико година, што је чини највећим оглашивачем у медијима. Ипак, на округлом столу посвећеном утицају јавног новца на медије, није се много расправљало о начину трошења тих пара, већ о томе ко коме припада и ко је требало да добије више.

Да постоји истина, лаж и статистика потврдило је тумачење уредника Информера Драгана Вучићевића о томе колико се пара из 124 државне институције слило у који медиј. На пример, чињеница да је недељник Време финансиран са око 34 милиона динара, док је Информер добио свега 17 милиона, а Пинк 37 каже, сама говори коме држава даје највише.

“Управо сте ви овим извештајем драга господо, и хвала вам на томе, доказали да држава даје највише јавних пара, како ви кажете, онима који је највише нападају”, рекао је Вучићевић.

Чланица Савета Мирослава Миленовић рекла је, с друге стране, да ту нема јавих предузећа, маркетиншких агенција, нити посредника. “Можемо само да говоримо да се ту ради о минималном новцу који је дошао директно”, навела је Миленовић.

Миленовић је додала да трећина тог износа одлази на услуге оглашавања, трећина на донације и спонзорства, а трећина на остале.

Према њеним речима, медијски закони из 2014. године, нису постигли оно што се очекивало.

Она је рекла да је Савет већ скретао пажњу да најављена приватизација неће моћи да реши проблем медија, већ да је у медијима пре свега проблем нестранспарентно финансирање и трошење средстава и регулатива која подстиче такав начин трошења.

"Покушали смо да укажемо како се то ради преко оглашавања, маркетинга и наразличитијих врста спонзорстава и донација и то пре свега преко симулираних јавних набавки", рекла је она.

Она је нагласила да Савет до данас није добио одређене податке из Телекома Србија и Србијагаса, о трошковима за оглашавање и да и даље одбијају да доставе било какве информације.

"Из финансијског извештаја можемо да наслутимо да се ради у милионским износима, и то у еврима", рекла је она.

Навела да је и да Информатика АД из Новог Сада , доставља информација "на кашичицу", али и да је и у том случају реч о милионским износима.

Влада Србије, како наводи, такође није учинила доступним сва трошења од 2011. до 2014. и до сада су пријављена 13,4 милиона динара, али како тврде у Савету, то није све.

Министарство спољних послова, навела је она, доставило је скоро све уговоре у износу од 24,8 милиона динара, али и ту је процена да се не ради о целокупним трошковима.

Миленовић је нагласила да примера има много, али да је приметно да се симулира конкурентност и транспаренност, и да се процедуре извргавају руглу.

На скупу је закључено и да се путем оглашавања и маркетинга ствара зависан однос медија од власти, из кога медији извлаче финансијску корист, а представници власти добијају сервилне медије, уцењене могућношћу да остану без средстава од оглашавања и маркетинга.

Окупљени су се осврнули и на пројектно финансирање медија попут оног у Нишу где су медији у власништву једне породице освојили 85 одсто новца опрдељеног за медијске пројекте, као и на то да су поједине телевизије добиле два и по пута више пара на рачун пројектног финансирања од износа по којој су продате у приватизацији.