Извор:EurActiv

Чланица Савета за борбу протв корупције Мирослава Миленовић изјавила је 5. августа да је вредност процењеног капитала државне новинске агенције Тањуг од 760.000 евра ,,фрапантана цифра”, јер се не зна како је урађена та процена, с обзиром да се не зна шта све агенција поседује. Она је упозорила да се због нетранспаретности имовине отвара могућност да будући купац буде неко близак власти, ко има ,,повлашћене информације” о томе шта све Тањуг поседује. Како је истакнуто на скупу о приватизацији Тањуга, Србија није јединствен случај када су у питању медији у државном власништву, али је разлика у томе што је у развијеним земљама финансирање транспарентно.

Мирослава Миленовић је истакла да се на сајту Агенције за приватизацију могу пронаћи финансијски извештаји о пословању Тањуга само до 2013. године и да је у њима наведено да не постоје прецизни подаци за два правна лица Тањуг д.о.о из Црне Горе и из Скопља. Она је прецизирала да огранак у Црној Гори не доставља финансијске извештаје од 2006. године.

,,У напоменама извештаја стоји да су урађени са расположивом документацијом, шта то значи, то је крајње непримерено. Уопште не знам како је урађена вредносна процена и зато кажем да је 760 хиљада фрапантна цифра”, рекла је Мирослава Миленовић на трибини у Београду под називом ,,Тањуг: Пословање, приватизација, перспектива”.

Чланица Савета је упозорила да се због нетранспаретности имовине отвара могућност да будући купац буде неко близак власти, ко има ,,повлашћене информације” о томе шта све Тањуг поседује.

,,Прича се да ту постоји нека њива у Макишу, неки станови, али ми то не видимо, као што не знамо ни на колико је потписан уговор о закупу зграде, јер иако је власник држава Тањуг убире приход од издавања”, навела је Мирослава Миленковић.

Она је казала и да око 70% прихода Тањуга чини новац из бужета, а да остак од 30% највећим делом чине средства од закупа зграде у којој се налази агенција. Истакла је и да 70% расхода оде на плате запослених.

Према подацима Савета за борбу против корупције и сајта ,,Пиштаљка”, Тањуг од државе годишње добије око два милиона евра, односно из буџета се месечно издваја најмање 17,5 милиона динара, а по закону, агенција Тањуг је обавезна да државним органима бесплатно доставља сервис вести.

Истраживање ,,Пиштаљке” које је трајало годину дана, показало је да је Тањуг од државе добијао и више новца, а да су многи државни органи додатно плаћали за посебне услуге агенције.

Према подацима Управе за трезор, у прва три месеца 2014. године Министарство енергетике уплатило је Тањугу 170.650 динара, Канцеларија за Косово и Метохију 241.071,43, а Владина канцеларија за сарадњу с медијима 20.841,45 динара.

Према речима Мирославе Миленовић, Тањуг је априлу 2012. године уочи избора добио позајмицу у износу од 17,5 милиона динара, која је враћена новом позајмицом у новембру у износу од 21,5 милиона динара.

Она је подсетила да је Тањуг реаговао на ту информацију, оцењујући да је Савет изрекао неистину.

,,Цела прича личи на интересантан вртлог као и код свих јавних предузећа у којима се остварује политичка контрола”, рекла је Мирослава Миленовић.

Уредник сајта ,,Пиштаљка” Владимир Радомировић истакао је да званично Тањугом управља Управни одбор чији су чланови повезани са политичким партијама, а који и даље раде и примају плату иако им је пре више од годину дана истекао мандат.

,,Одлуке се доносе на електронским седницима, које се своде на то да добијају е-маил из Тањуга са дневним редом седнице и без расправе се доносе одлуке”, рекао је Радомировић и подсетио да је и директорки Тањуга Бранки Ђукић истекао мандат.

Трибини је присуствовао и медијски стручњак из Словеније Игор Мекина, који је казао да Србија није јединствен случај када су у питању медији у државном власништву.

,,Проблеми су слични свуда, само је разлика у томе што је финансирање јасно, транспарентно, али оно што је исто то је да је њихова самосталност условна јер их је основала држава”, рекао је Мекина.

Подсетио је на случај француске агенције АФП, која од државе годишње добија 111 милиона евра и потив које је покренут поступак због нелојалне кокуренције, али да је Европска Комисија на крају заузела став да то није кршење кокуренције, јер добро ради свој посао у служби јавности.

Владимир Радомировић је казао да су на трибину били позвани уредници и новинари Тањуга, али да је јутрос стигло обавештење да нико неће доћи.

,,Жао ми је што нису овде да се изборе за своја права, али и права људи који се сусрећу са бахатошћу власти”, рекао је Радомировић.