Извор: Ало

Аутор: Танјуг

Савет за борбу против корупције позвао је надлежне да испитају чињеницу да је Електропривреда Србије (ЕПС) онемогућила домаћа предузећа да буду понуђачи на тендеру за набавку "паметних бројила" и на тај начин омогућила страним понуђачима да победе.

- Квалификаторним критеријумима ЕПС је онемогућио домаћа предузећа да буду понуђачи, самостално или у конзорцијуму, што је противно интересима друштва и принципима ЕБРД банке, која финансира пројекат - наводи се у извештају тог савета о набавци ИТ и мерне инфраструктуре уредјаја и инсталација за очитавање струје, који је 27. априла достављен Влади Србије и Министарству рударства и енергетике.

- Не само да домаћа привреда није фаворизована, него је онемогућено њено учешће на тендеру - наводи се у саопштењу Савета.

Савет за борбу против корупције зато је позвао надлежне да преиспитају да ли је ЕПС дефинишући критеријуме за тендер вредан 60 милиона евра, омогућио страним понуђачима да победе на тендеру, елиминишући домаће производјаче, а затим и да у будућности одраде замену три милиона бројила за 700 милиона евра.

Савет је у Извештају указао да су нетачни наводи ЕПС-а да ЕБРД у поступку појашњења, које ЕПС издаје у оквиру тендерске процедуре, диктира услове тендера.

Да би проверио наводе ЕПС-а, Савет је контактирао представнике ЕБРД-а и Европске инвестиционе банке (ЕИБ), која такође учествује у финансирању пројекта.

У одговору ЕБРД-а Савету наведено је да је тендерску процедуру спровео ЕПС у складу са правилима ЕБРД-а, а да је на клијенту да одреди услове тендера, које ЕБРД може да ревидира или да их прихвати.

Из ЕИБ-а су одговорили да банке-кредитори врше верификацију тендерских услова које је одредио ЕПС.

ЕПС је, наводи се у саопштењу Савета, дефинисао више услова у тендерској документацији који битно ограничавају конкуренцију и концентришу набавку на једног испоручиоца.

Међу тим условима је да је и онај да је за учешће на тендеру био неопходан износ од 75 милиона евра годишњег прихода последњих пет година за понудјача и 15 милиона евра за члана конзорцијума. При томе, понудјач може да оствари тражени приход не од продаје робе која се набавља него од других роба.

Услов је био и да понудјач мора да има референце од 45 милиона евра на једном пројекту, као и да референца од 45 милиона треба да буде на територији Европе, чиме је ЕПС искључио фирме које имају референце у Америци, Азији, Аустралији.

Ограничен је и број различитих производјача бројила која се нуде, јер је ЕПС одбио да дефинише такозвани ДЛМС профил смарт бројила, тако да свако бројило, које задовољава задати профил може да се угради у систем и да га софтвер система види и користи као исти објекат, без обзира ко је произвођач бројила.

Тражен је и један тип рутера, а коришћени су и технички захтеви за ограничење конкуренције, дефинисањем Г3 ПЛЦ комуникације као обавезне, што је противно одредбама Студије изводљивости и техничке спецификације.

ЕПС је такође у условима тендера нагласио да набавља опрему за својих пет технолошких целина, не делећи набавку у пет лотова већ целокупну набавку чини један лот, чиме се ограничава конкуренција понудјача и повећава ризик за неуспех смарт метер пројекта, обзиром да је технологија нова и непроверена, наводи се у извештају Савета.

ЕПС је, како се наводи, одредио и да се после отварања понуда врши техничка пост-квалификација понуђача у поступку у коме понуђач подноси предлог за испитивање, кога комисија ЕПС-а одобрава и оцењује успешност спровођења испитивања, стварајући ЕПС-у могућност да волунтаристички оцењује отворене понуде.

Поред квалификационих критеријума које је ЕПС одредио, и сам концепт набавке, на основу кога је урадјена Студија изводљивости, има битне недостатке који се директно одражавају на техничку оправданост решења и економску исплативост, истиче се у Извештају.

Савет напомиње да је у самој Студији изводљивости истакнуто да је набавка бројила економски исплатива, али да је набавка комуникационе инфраструктуре у овом тренутку веома ризична, јер се технологија за комуникациону инфраструктуру налази у интензивном развоју и да постоје неуспешни смарт метеринг пројекти широм Европе.

Савет истиче да је у одговору који је добио од ЕПС-а од 2. фебруара наведено да стране банке инсистирају на регуларно спроведеној тендерској процедури и остављају наручиоцу- ЕПС-у да одреди шта купује и под којим условима, као и да се пројекат финансира из кредита ЕБРД-а и ЕИБ-а у укупном износу од 80 милиона евра и да се на ту набавку примењује Закон о јавним набавкама.

Извештај је, како се наводи, урадјен на основу представке градјана у којој је истакнуто да је ЕПС, расписивањем тендера за набавку ИТ и мерне инфраструктуре уређаја и инсталација, односно постављеним тендерским условима, ограничила конкуренцију и онемогућила учешће домаћим произвођачима.