Потпредседник Владиног Савета за борбу против корупције Мирослав Милићевић изјавио је данас да политичари у Србији имају утицај на медије и што су власници медија ближи политичарима - то су веће могућности за одлагање пореског дуга. Министар културе и информисања Иван Тасовац изјавио је данас да Србија не крши ниједан закон ни европску праксу, тиме што је могуће да власници медија буду из оф-шор зоне.

На седници скупштинског Одбора за културу и информисање, Милићевић је представљајући извештај Савета о о власничкој структури и контроли медија рекао да од 50 анализираних медија само 23 имају транспарентно власништво.

У Србији 14 медија има нетранспарентно или делимично транспарентно власништво, док је за најмање 13 власништво формално транспарентно, али јавност верује да је власник неко други, казао је Милићевић.

Према његовим речима, од 14 медија са нетранспарентним или делимично транспарентним власништвом највише је телевизија, њих шест, три интернет портала, два дневна листа и два недељника, као и једна радио станица.

Милићевић је казао да политичари у Србији имају утицај на медије, да аутоцензура постоји ,,свугде“ и да медији често нису резултат објективног и истраживачког новинарства.

,,Што су власници медија ближи политичарима - то су веће могућности за одлагање пореског дуга“, навео је Милићевић и додао да откако је укинута претплата Радио-телевизија Србије (РТС) зависи од политичара, јер они контролишу државни буџет.

Наводећи да се цензура тешко може доказати, Милићевић је рекао да се Савет бавио ,,перцепцијом цензуре“ у Србији и да то владино тело очекује од надлежних институција да се та појава истражи.

Већина садржаја није у функцији подизања информисаности грађана

Говорећи о таблоидизацији, Милићевић је рекао да је то феномен који битно утиче на информисање у Србији, јер се релативизују озбиљни друштвени проблеми, као и да је огроман медијски простор уступљен особама које то не заслужују.

Милићевић је рекао да већина медијских садржаја није у функцији подизања опште информисаности грађана.

Милићевић је навео да се медијски систем Србије суочава са пет најзначајнијих проблема, међу којима су нетранспарентност медијског власништва и финансирања, економски утицај кроз буџет, проблем приватизације медија и неизвесног статуса јавног сервиса, цензура и аутоцензура, као и табоидизација.

Он је подсетио да је Савет Влади Србије упутио 24 препоруке за унапређење медијске слике и да очекује да ће оне бити усвојене и спроведене.

Милићевић је истакао да извештај Савета није наручен, нити плаћен од било кога, да нема краткорочне политичке циљеве.

Истичући да се од сета медијских закона очекује да додатно уреде медијску сцену, Милићевић је истакао да је неопходна јака политичка воља да би се ситауција на медијској сцени значајно поправила.

Тасовац: Није противзаконито да власници медија буду из оф-шор зоне

Тасовац је на седници скупштинског Одбора за културу и информисање, на којем је представљен Извештај Савета за борбу против корупције о власничкој структури и контроли медија, рекао да не постоји неки стандард ЕУ који то ограничава.

Министар је навео да, када је усвајан сет медијских закона, није стигла ниједна примдба на то што је могуће да власници неких медија буду из оф-шор зоне.

,,Тиме, битно је нагласити, не кршимо ниједан закон, ни европску праксу“, рекао је Тасовац.

Говорећи о извештају Савета за борбу против корупције, Тасовац је рекао да је тај документ писан у периоду од априла до децембра прошле године, а подсетио да су медијски закони донети у августу, а подзаконски акти три месеца после тога.

,,Мени се чини да добар број примедби Савета разрешен кроз ту законодавну активност, као што је, на пример, упис у регистар медија, који је у току“, рекао је Тасовац.

Министар је истакао је да упис у регистар почео у фебруару и да ће трајати до августа, а да ниједан медиј који не буде уписан у регистар неће моћи да учествује на конкурсу за суфинансирање медијских садржаја.