Извор: РТС

Министар културе и информисања Иван Тасовац рекао је на седници надлежног скупштинског одбора да власници медија могу бити из офшор зоне и Србија тиме не крши ниједан закон или европску праксу. Представник Савета за борбу против корупције сматра да се медији суочавају са пет великих проблема.

На седници скупштинског Одбора за културу и информисање представљен је Извештај Савета за борбу против корупције о власничкој структури и контроли медија, преноси Танјуг.

Министар Иван Тасовац поручујуе да не постоји стандард ЕУ који не дозвољава да власници медија буду из офшор зоне.

Министар наводи, када је усвајан сет медијских закона, није стигла ниједна примедба на то што је могуће да власници неких медија буду из офшор зоне.

Када је реч о извештају Савета за борбу против корупције, Тасовац указује да је тај документ писан у периоду од априла до децембра прошле године. Медијски закони су донети у августу, а подзаконски акти три месеца после тога.

,,Чини ми се да је добар број примедби Савета разрешен кроз законодавну активност. Тако на пример, упис у регистра медија је у току”, сматра Тасовац.

Министар истиче да је упис у регистар почео у фебруару и да ће трајати до августа.

Медиј који не буде уписан у регистар неће моћи да учествује на конкурсу за суфинансирање медијских садржаја.

За разлику од Тасовца, потпредседник Савета за борбу против корупције Мирослав Милићевић тврди да већина медијских садржаја није у функцији подизања опште информисаности грађана.

,,Медијски систем Србије суочава се са пет проблема међу којима су нетранспарентност медијског власништва и финансирања, економски утицај кроз буџет, проблем приватизације медија и неизвесног статуса јавног сервиса, цензура и аутоцензура, као и табоидизација”, наводи Милићевић.

Подсећа да је Савет Влади Србије упутио 24 препоруке за унапређење медијске слике и да очекује да ће оне бити усвојене и спроведене.

Милићевић истиче да извештај Савета није наручен, нити плаћен од било кога, да нема краткорочне политичке циљеве.

Наглашава да је утицај политичке елите на уређивачку политику и даље присутан, подједнако код медија са транспарентним и са нетранспарентним власништвом и финансирањем.

,,Више од половине анализираних медија нема јасно видљивог власника”, упозорава Милићевић.

Цензура се тешко може доказати и због тога се Савет бавио ,,перцепцијом ценсуре” у Србији.

,,Таблоидизација битно утиче на информисање у Србији јер се релативизују озбиљни друштвени проблем”, уочава Милићев и додаје да нам је неопходна јака политичка воља како би се ситуација на медијској сцени поправила.