Извор: Курир

Преко Фонда за развој од 2007. до 2013, уместо фирмама из неразвијених општина, паре даване најимућнијима у Србији, објавио Савет за борбу против корупције

БЕОГРАД - За последњих десет година преко Фонда за развој пласирано је око 1,8 милијарди евра, а та средства су по најповољнијим условима дељена најбогатијим грађанима Србије, и то без контроле и по политичкој линији, утврдио је Савет за борбу против корупције.

Анализирајући посебно рад Фонда у периоду од 2007. до 2013, Савет је закључио да је чак око три милијарде динара буџетских средстава завршило на рачунима петорице тајкуна, од чега највећи део у каси више фирми Мирослава Мишковића - чак 1,2 милијарде динара!

- У периоду од 2007. до 2013. укупно одобрени кредити предузетницима износили су око 882 милиона динара. То показује да је, примера ради, фирмама Мирослава Мишковића одобрено 370 милиона динара више него свим предузетницима заједно - истакао је Савет илуструјући налазе тиме да Фонд не поштује ниједно своје законско начело пословања, међу којима и начело подстицање пословања правних лица и предузетника.

Прекршили основна начела Фонда

Прво начело рада Фонда подразумева равномеран регионални развој, укључујући развој недовољно развијених подручја. Посматрано по регионима, највише средстава одобрено је власницима фирми који живе у административним центрима Београд, Нови Сад, Ниш, наведено је у извештају Савета под називом „Анализа политичког утицаја на пословање Фонда за развој Србије“.

Кредите по стопи од један до пет одсто су, како је наведено, добили Мирослав Мишковић, Жељко Митровић, Војин Лазаревић, Топлица Спасојевић, Небојша Човић, Зоран Дракулић, Мило Ðурашковић, Ðорђе Антељ, Горан Перчевић, Предраг Ранковић Пецони... Од повлашћених београдских фирми Савет је набројао фирме „Беохемија“, „Еурополис“, „Колинг“, „Интеркомерц“, „Гемакс“, ПЗП „Београд“, Индустрија прецизне механике, „ИТМ груп“, „Чип комерц“, „Евроаква“, „МБ консалтинг“, „Котекс“ „Сурчин“, „Звезда а. д.“ Земун, „Градина“ Земун, „Жито Дунав“ Батајница и друге, чији су власници и директори веома познати јавности. У осталим регионима Србије средства Фонда такође су дељена на основу политичких и других утицаја власника и директора фирми, као што су „Фармаком“ из Шапца, „Амига“ из Краљева, „Путеви Ужице“, „Симпо“ Врање, „Тодор“ из Врњачке Бање, „Гранд инжењеринг“ Бор, „Вино Жупа“ и „Рубин“ Крушевац, „Подгорина Фрухт“ Осечина, ЗЗ „Пецка“ Осечина, ПИК „Пештер“, „Банини“ Кикинда...

Само кажи колико ти треба

- Кредити су одобравани и по неколико пута, а појединачни износи кредита мере се милионима евра - констатовано је у извештају Савета уз напомену да су „утицајни појединци имали привилегију да дођу до јефтиних кредита независно од пројекта који се финансира“.

- Од тога ни региони нити држава нису имали велику корист. Очито да је дошло до увећања профита наведених фирми и личног богатства њихових власника... Повољни кредити, који су одобрени у периоду 2007-2013. у износу од око 92 милијарде динара, нису допринели повећању производње, већој запослености, као ни равномерном регионалном развоју - наведено је у извештају Савета.

Извештај Савета за борбу против корупције

ТУЖИЛАШТВО НА ПОТЕЗУ

Извештај о пословању Фонда Савет је доставио 15. јула Влади, Министарству унутрашњих послова и Републичком јавном тужилаштву. Последња институција је, како се наводи, обавестила Савет 21. јула да да је извештај прослеђен Тужилаштву за организовани криминал.

Ево кога је Фонд развијао

- Мирослав Мишковић („Делта Макси“, „Делта аграр“, „Југохемија“, „Јухор“) - 1,2 милијарде динара

- Небојша Човић (ФМП Железник) - 530 милиона динара

- Војин Лазаревић („Руднап груп - Минел котлоградња“) - 508 милиона динара

- Зоран Дракулић („ЈУ поинт“) -360 милиона динара

- Жељко Митровић („Пинк дигитал систем“) - 190 милиона динара.