Извор: Блиц

Аутор: Снежана Кривокапић

Бизнисмен из Оџака Борисав Лилић је пољопривредно добро „Ратково“ у Оџацима са 2.000 хектара земљишта на које је имао само право коришћења и продао га хрватском „Жито Осијеку“ за 13 милиона евра. То је 26 пута виша цена од оне коју је платио Лилић.

Јелисавета Василић, члан Савета за борбу против корупције, објашњава за „Блиц“ да је у овом случају главни пропуст направила Агенција за приватизацију, на чијем челу се тада налазио бивши премијер Мирко Цветковић, која приликом продаје пољопривредног добра „Ратково“ није раздвојила државно и друштвено земљиште.

- На тај начин је купац уписао право приватне својине на државној својини и након тога продао фирму даље странцима, што је против Устава - објашњава Василићева за „Блиц“.

Она објашњава да Агенција може заједно са зградама, шталама и осталом имовином да продаје такозвано друштвено, али не и државно земљиште које је ван промета. У овом конкретном случају уопште се приликом продаје није знало шта је један, а шта други облик власништва, чиме је практично купцу Борисаву Лилићу омогућено да, чим је исплатио последњу рату од 434.000 евра, дође са признаницом у катастар у Оџацима и преведе ово земљиште на себе.

У овом конкретном случају и Министарство пољопривреде је стало на страну Савета за борбу против корупције и катастру упутило допис у септембру ове године да се спорно земљиште врати под државно окриље будући да је купац добра могао само да користи, али не и да отуђи више од 2.000 хектара.

Василићева, међутим, упозорава да ово није усамљен случај међу 156 пољопривредних предузећа која су досад приватизована.

- Ни у случају осталих предузећа „Српски Милетић“, „Бачки Брестовац“, „Змајево“, „Бачки Маглић“, „Ловћенац“, „АК Суботица“ и „Мали Иђош“, Агенција није утврдила шта чини капитал који је предмет продаје нити је издвајала државно и задружно пољопривредно земљиште из друштвеног капитала које је на продају - наводи она.

Преконтролисати катастре

Савет затражио од Министарства пољопривреде да и у другим случајевима утврди да ли је и ко након приватизације бележио у катастар државно земљиште као своје, као и да такве грешке исправи. Поменута предузећа располажу са 600 до 2.000 хектара земљишта.