Извор: Дневник

Аутор: Е. Дн.

После деценије праве лакрдије у приватизацији пољопривредних комбината и пољопривредног земљишта, јуче се огласио Савет за борбу против корупције, који је закључио да приватизацијом пољопривредних предузећа и комбината није законито решен статус пољопривредног земљишта.

„Многа предузећа приватизована су без претходно решеног питања својине над земљиштем”, наведено је у саопштењу поводом извештаја о државном и задружном земљишту у поступку приватизације који је Савет 6. новембра доставио Влади Србије.

У извештају је истакнуто да је пропуста било у самом процесу приватизације, зато што је промет земљишта спроводила Агенција за приватизацију иако за то није била надлежна јер је, у складу с важећим законима, пољопривредно земљиште у јавној својини ван промета.

„С тим у вези, Управа Министарства пољопривреде за пољопривредно земљиште дужна је да прибави податке о променама катастарског стања на земљишту након приватизације, о променама власника на државној и задружној својини, као и да утврди да ли су рађене укњижбе права својине на купце друштвеног капитала на основу уговора о приватизацији”, нагласили су у Савету. Савет сматра и да је Агенција за приватизацију дужна да пружи доказ о томе на основу којих овлашћења је отуђила државно и задружно земљиште. „Такође, неопходно је да се исправе грешке које су на основу уговора о продаји друштвеног капитала учињене променом власништва на државној и задружној својини, односно да се те непокретности врате титуларима јавне и задружне својине”, закључено је у извештају.

Многи ће рећи да је боље да се неко огласи некада него никада, али је проблем у томе што је сада у суштини прекасно.

Пољопривредна предузећа по Војводини су распродата, многа упропашћена и опљачкана, а на то какав ће резултат бити и какве су мућке могуће упозоравано је чим је приватизација почела и за то није требало бити видовит и велики експерт.

Наиме, у Закону о приватизацији потпуно несхватљиво и апсурдно пише да предузеће пре приватизације уопште не мора да има разграничено колико тачно има друштвених, државних и задружних ораница и да то разграничење може и треба да се уради после склапања уговора о продаји. Како је писало тако се и ради па је огромна већина пољопривредних комбината продата на невиђено.

Зашто је то разганичење важно? Па зато што онај ко купи комбинат купује и друштвене оранице, док државне и задружне нису на продају и њима би требало да управљају и газдују држава и задруге. За државне треба да се плаћа аренда и да иду на лицитацију, а задружне би требало вратити задругама. Као последицу свега, имали смо две врсте мућки. Прва је била да се државне или задружне њиве после продаје комбината урачунају у друштвене и да се, наравно, купи оно што се купити не сме те да газде имају екстразараду. Друга је била да се „промени локација парцеле” и да се њиве на бољем месту, то јест у близини града или аутопута, прогласе за друштвене, а оне лошије и јефтиније за државне... Задружне њиве су проблем који тек чека решење.

Министар финансија и привреде Млађан Динкић изјавио је пре десетак дана да ће бити формиран међуресорни тим, који ће се састојати од представника Тужилаштва, полиције, министарстава пољопривреде и финансија, да испита „безакоње које влада“ у случајевима пропалих приватизација пољопривредних комбината и пољопривредног земљишта

– Мислим да се криминалу у располагању пољопривредним земљиштем мора стати на пут – нагласио је министар.

Како је навео, треба испитати да ли стечајни управници у разним случајевима у Војводини и Србији раде у интересу државе, пољопривредника или у интересу неког крупног капитала који је заправо изазвао те лоше приватизације, због чега су те фирме отишле у стечај.

Шта ће бити – видећемо.