Извор: Курир

Аутор: Славица Томчић

То је урађено тако што су директори задруга са начелницима катастара пред приватизацију прекрајали податке, каже Илић

БЕОГРАД - Како су продате њиве?!

Кроз приватизацију друштвених предузећа у приватне руке прешло је више од 400.000 хектара државног и задружног пољопривредног земљишта, сазнаје Курир.

Иако се према закону пољопривредно земљиште не може приватизовати, кроз књижење државне и задружне земље као друштвене својине, стотине хектара најквалитетније пољопривредне земље завршило је у приватним рукама.

Лажни листови

Ненад Илић, председник Удружења за борбу против корупције „Обруч“, тврди да је „кроз приватизацију нестало 214.105 хектара задружне земље“.

- То је урађено тако што су директори задруга са начелницима катастара пред приватизацију прекрајали податке тако што су задружно пољопривредно земљиште водили као друштвену својину. Законом о пољопривредном земљишту из 1992. године и из 1997. целокупно земљиште пре приватизације морало је бити из друштвене преведено у задружну својину. Директори предузећа су у лажне поседовне листове уписивали друштвену својину над земљиштем у власништву задруге и као такво га продавали. Те програме приватизације одобравала је Агенција за приватизацију и тако је дошло до нестанка 214. л05 хектара задружног и више од 200.000 хектара државног земљишта - каже Илић и наводи пример Раткова, где је при приватизацији пријављено 160 хектара државног пољопривредног земљишта, а званични подаци РГЗ кажу да је било 413 хектара.

Савет се огласио

Овим проблемом, о коме је Курир раније писао, бавио се и Савет за борбу против корупције, који је јуче саопштио да је 6. новембра 2012. године Влади Србије доставио Извештај о државном и задружном земљишту у поступку приватизације.

- Савет је у извештају закључио да приватизацијом пољопривредних предузећа и комбината није законито решен статус пољопривредног земљишта. Многа предузећа приватизована су без претходно решеног питања својине над земљиштем - рекао је потпредседник Савета проф. др Мирослав Милићевић.

Шта је радила Агенција?

У извештају Савета за борбу против корупције пише да је пропуста било у самом процесу приватизације зато што је Агенција за приватизацију обављала промет земљишта иако за то није била надлежна, јер је у складу са важећим законима пољопривредно земљиште у јавној својини ван промета.

- Агенција дужна је да пружи доказ о томе на основу којих овлашћења је отуђила државно и задружно земљиште - каже Милићевић.