Извор: Политика

Аутор: Д. Вукосављевић

Ивица Дачић, министар унутрашњих послова Србије на међународном скупу у Бриселу посвећеном могућностима страних улагања у нашу земљу, позвао je инвеститоре да уколико имају проблем са корупцијом у Србији то пријаве МУП-у, напомињући да ће одговорни бити ухапшени. Проблем корупције један је од горућих у Србији који, према оценама стручњака, смањује укупан обим инвестиција годинама уназад. Ипак, МУП-у Србије до сада, како нам је речено, није пријављен ниједан случај корупције у вези са условљавањем инвестирања у Србији.

Мало је вероватно да корупције у овој области нема. Питање је због чега је нико не пријављује МУП-у Србије.

Данило Шуковић, члан Савета за борбу против корупције рекао је за „Политику” да „крупну, системску корупцију нико не кажњава”.

– Искуства Савета за борбу против корупције су да страни инвеститор дође у Србију да уложи, да купи неко предузеће и при том он буде упућен на одређеног моћника, који му диктира услове, уместо на надлежну институцију. О томе је реч, а такву корупцију полиција не кажњава. Реч је о корупцији која подразумева спрегу финансијских моћника, политичких партија, извршне власти и судства. Због те спреге страни инвеститори имају горка искуства – објашњава Шуковић.

У извештају Транспарентности Србија крајем прошле године, подсетимо, наведено је да је Србија назадовала и пала на 86. позицију, када је реч о индексу поимања корупције, који износи 3,3. Циљ индекса је, између осталог, да се измери колико присуство корупције у јавном сектору опажају пословни људи, стручњаци и аналитичари ризика.

Убрзо после објављивања резултата овог истраживања надлежни су почели да га оспоравају, говорећи како је доста тога урађено у циљу сузбијања корупције. Медији су били засути подацима о броју ухапшених, броју поднетих кривичних пријава и подигнутих оптужница због сумњи на корупцију. У више наврата из МУП-а и Министарства правде скоро углас су говорили да системске корупције нема, већ је реч о појединцима: полицајцима саобраћајцима, који узимају новац да не би написали казну, или шалтерским радницима да би преко реда протурили неки папир.

Шуковић сматра да највећи проблем нису шалтерски радници који за нешто новца, парфем или чоколаду убрзају процедуру за добијање одређене дозволе, већ је реч о слабим и корумпираним институцијама.

– Те институције уместо да служе општим интересима и примењују прописе, оне свој посао раде за рачун моћника. Рецимо „Икеа” 10 година покушава да уђе у Србију, а главни проблем је што не могу да купе земљиште. Увек наилазе на корупцију – оцењује Шуковић.

Подсетимо, крајем прошле године Кјел Мортен Јонсен, председник Савета страних инвеститора је рекао да компаније у Србији „фрустрира корупција и примена закона у пракси”. Он је још тада предложио да се инвеститори „више ангажују у откривању великих случајева корупције”.