ИЗВОР: Дневник


Док су ћутали и богатили се а други упирали прст у њих и њихово све веће богатство, власт је прећутно аминовала да им је све дозвољено док и она од тога има користи.

Упозорење својих саветодавних тела и бораца против корупције, који су отворено бацали рукавицу у лице истичући да је корупција у Србији системска и да почива у самом политичком врху државе, власт је одбијала ћутањем или чак и одбраном крупних капиталиста. 

Но, сада је дошло време да ти исти крупни капиталисти проговоре и гле чуда, истим језиком као и борци против корупције! Тако један од најбогатијих људи Србије Милан Беко без имало увијања и премишљања рече да је политичка олигархија у Србији заузела феудализовањем све крупне националне ресурсе.

– Рекет се креће одозго према доле и толико је опаснија друштвена појава. Данас су у Србији сви изложени плаћању одређених обавеза, односно “рекета” на свим друштвеним нивоима – код одласка код лекара, одласка у катастар, у општину, према јавним предизећима до виших нивоа државне управе. При том рекет и корупција иду различитим смеровима, иако ће износи новца који су укључени бити мање-више исти – рекао је Беко.

У ову његову оцену, јер он то најбоље зна, не треба ни сумњати. Додао је још Беко да је вредност капитала приватних предузећа, дакле и његовог, порасла управо у времену када је Србија демократизована, отворена и у присуству највећих прилива капитала, од 2000. године до данас. Другим речима, хтео је да овдашње борце против корупције који свакодневно гладном и бедном народу обећавају да ће статити на главу тој аждаји која разара државу, подсети на то да су му они у протеклој деценији омогућили да има то што има а не да то приписују времену пре њих и тиме скидају одговорност са себе што данашњи крупни капиталисти имају јахте, авионе, палате а радницима који им стварају толики профит дају плату од 150 евра месечно.

Председница Савета за борбу против корупције Верица Бараћ каже за наш лист да су дошла страшна времена када Милан Беко може јавно да прича о корупцији у власти и када он добија прилику да прозива оне који су му омогућили енормно богаћење и кршење законских правила. 

– Ми годинама указујемо на то да корупција почива у власти и да је власт њен генератор, али то нико неће ни да чује, а камоли да нешто предузме да би се ситуација променила – каже Верица Бараћ. – Због тога што су сви који живе на нашој грбачи остали глуви и неми, овај човек сада прича о корупцији, привилегијама и рекету. Очигледно сада њему нешто гори под ногама, односно прети му опасност да му нешто што је мислио да је лако и за мало пара добио буде одузето па би сада да иде нашим путем и понавља оно што није ништа ново за обичне смртнике јер су нам они, за разлику од оних у власти, поверовали. Но, то што су нам грађани поверовали није уродило плодом јер они ништа, уосталом као ни ми, не могу, а они који могу – нису хтели јер су играли у истом колу с Миланом Беком.

Наша саговорница изражава сумњу у то да сукоб између власти и крупног капитала заиста постоји и верује да је више реч о његовом фингирању да би се јавности представило да је дошло време за хватање у коштац с корупцијом, а заправо од тога нема ништа.

– Давно смо ми у документима, још од Акционог плана који је усвојен 2006, записали да ћемо мењати систем који почива на корупцији, а у протеклих пет година ништа у пракси нисмо учинили. Различитим изјавама представника власти и крупног капитала грађани се покушавају збунити а да је у питању чврста намера и одлука извршне власти да стане на пут корупцији, она би само спроводила законе и ништа не би јавно наговештавала и претила. Онда би ти на које се закон примењује такође морали да ћуте јер би одговарали за све оно што су у протеклим годинама незаконито, уз помоћ власти, учинили. Јер да је правде и закона, тај исти Милан Беко би одговарао за Луку „Београд„, „Новости„ и за многе друге ствари. Он би већ био процесуиран, а суд би већ утврдио да је починио корупцију, а она јесте кривично дело, па самим тим мора бити и санкционисана. Овако смо у ситуацији да је у Србији корупција потпуно некажњива за врхове политичких странака, за тајкуне из Милошевићевог и времена после њега, за све кључне људе. То је довело до тога да је корупција потпуно разорила наше институције и да овакве и сличне изјаве представника крупног капитала, али и високих државних функционера, представљају више маркетнишки трик него стварну промену у понашању. На крају крајева, може власт да не буде у добрим односима с тајкунима, али врхови политичких странака, тајне полиције, делови криминала и крупни капитал су потпуно срасли, и то је симбиоза у којој нико не може да се извуче изјавама ма какве оне биле. То толико дуго траје да се таква спрега не може очас и ад хок прекинути јер су интереси и једни и других исти и само заједно се одржавају свако на својим, за њих повољним и корисним, позицијама – закључује Верица Бараћ.

Љ. Малешевић

Да је правде…

Може Милан Беко да прича о рекетирању и корупцији у Србији кад год му је ћеф, указује Верица Бараћ, јер све што је чинио и што чини пролази без последица. Доказ за то је, каже, и чињеница да је Савет за борбу против корупције против њега поднео кривичне пријаве а да он ни за једну није позван ни на разговор, док у исто време свака његова тужба против ње као председнице антикорупцијског тела које је сачињавало извештаје одмах буде процесуирана.

– Ја више и не излазим из суда јер ме он тужи за све и свашта. Његове тужбе се одмах узимају у разматрање, а наше су у нечијим фиокама. Чак не можемо ни да добијемо одговор на питање шта је с њима. Сада ћемо опет поднети тужбу против њега због приватизације “Новости” али не знам шта ће с њом бити. Па адвокати Савета за борбу против корупције не могу да стигну да ме заступају јер се Бекове тужбе хитно процесуирају те не могу довољно добро да се припреме за одбрану. То свакако говори много само за себе. Зато и тврдим да нема сукоба између власти и тајкуна и да је то још једна обмана јавности. Јер да је другачије онда би се и наша кривична пријава, као и све његове тужбе против мене, процесуирале по хитном поступку, а не одлагале за нека друга времена – каже Верица Бараћ