Бивши министар за приватизацију Александар Влаховић, можда је желео да приватизација буде брза, али та намера донела је беду хиљадама радничких породица. Брза или, боље рећи, збрзана приватизација испала је брутална, а ту бруталност нису могле да сакрију разне обланде формалне "законитости", што показује случај обреновачког ''Биопротеина'', јединог еколошког производјача сојиног брашна, и једног од три таква у Европи.

Бивши директор ''Биопротеина'' Иван Бацковић прво се потрудио да фирму задужи код земунског ''Банкома'', чија је матична кућа у Републици Српској. Због несавесног пословања, радници су против њега поднели кривичну пријаву о чему је благовремено, писменим путем обавештен министар Влаховић. Никада није одговорио. На аукцији, априла 2003, надметала су се три купца, сва три повезана са ''Банкомом'': један је тамо запослен, други је акционар, а трећи ''Банкомов'' дужник. Понуђачи у првом кругу не прихватају почетну цену, у другом кругу предузеће је продато ''Банкому'' за 9,8 милиона динара у обвезницама старе девизне штедње.

Председник комисије, Богдан Петровић на лицу места је поништио аукцију, због нарушавања принципа слободне конкуренције. Банком се, међутим, жали министру Влаховићу, који поништава одлуку Агенције зато што «није образложила доношење одлуке»; а о решењу којим је поништена одлука Агенције радници ''Биопротеина'' кажу: ''Даље правне радње нисмо спроводили, јер решење не садржи поруку о правном леку, чиме смо доведени у заблуду да је решење коначно''. Тако је због формалних пропуста два ''аљкава чиновника'', једна на лицу места поништена аукција претворена у успешну. За 126 радника од тада почиње пакао. Њих 36 је већ напустило предузеће без накнада, остали живе у страху од наредних потеза власника који може да буде срећан јер Министарство за приватизацију ''толико држи до форме'' да њоме поништава суштину приватизације. Председник Синдиката Никола Јованчић, који је указивао на махинације, јула ове године је отпуштен. ''Банком'' прети отпуштањима и променама радних места, а следи систематизација којом се број радника смањује на 49.

Верица Бараћ,
председница Савета