Зашто многа приватизована предузећа пропадају?

Тиме се не баве ни економисти ни институције, а Агенција за приватизацију реагује касно и формалистички, чак и у случајевима у којима је обавезна да због непоштовања обавеза раскине уговор.

Рудник минерала ''Неметали'' из Врањске Бање (једини на овим просторима у којем се експлоатише зеолит), октобра 2003. године купио је за 7 милиона динара Гојко Рајковић из Бечеја. Тада се обавезао да инвестира 5,7 милиона динара у року од годину дана и да положи банкарску гаранцију за та средства у року од месец дана, иначе се уговор раскида. Агенција шаље контролу два пута, небројено пута шаље новом власнику нове опомене пред раскид уговора, са новим роковима за безусловно испуњење уговорних обавеза, али уговор не раскида. А ако Агенција не поштује сопстевене опомене, зашто би их поштовао газда? После друге опомене, Рајковић прибавља гаранцију, али тако што банка ставља хипотеку на ''Неметале''. Агенција тумачи да је битно да се инвестира, није важно како је прибављен новац. У предузеће ништа није инвестирано, рок истиче за два месеца.

Чим су видели да газда врда, 75 од 85 радника обавештава надлежне, а затим ступа у штрајк. Агенција утврђује да су производња и приходи после приватизације мањи за трећину, између осталог, и због дисконтинуитета производње, непоштовања рокова испоруке, лоше организације, што је све нови разлог за раскид уговора. До приватизације предузеће је радило пуном паром, а плате нису биле лоше. Сада износе 2.000 динара. Однос власника према радницима призива поредјење са 19. веком. Нису закључени колективни и појединачни уговори, радници се позивају на информативне разговоре, а кад се отпуштају образложења су као да су у питању патолошке личности. Газда је недавно провалио у просторију и однео радне књижице ''у непознатом правцу'', а у локалним медијима води кампању против штрајкача тврдећи да су ''шиптарски плаћеници''.

Радници су већ пети месец у штрајку, урадили су све да се изборе за своја права на рад и живот која сви игноришу и омаловажавају. Једино се они, по цену сопствених губитака, боре да се поштује уговор о приватизацији. Само за раднике ''Неметала'', поштовање уговора је доказ да се заиста ради о приватизацији, а не о изигравању приватизације, како то раде држава, односно Агенција и Министарство, и нови власник.

Верица Бараћ,
председница Савета