ИЗВОР: Блиц

Унија радника и акционара Србије је у суботу одржала скуп на којем је представила своју иницијативу за расписивање избора за уставотворну скупштину. Била сам позвана да им се обратим, и планиралам сам да дођем, али због здравствених проблема нисам могла да путујем за Београд.

Међу чланицама Уније радника и акционара налазе се не само најкарактеристичнији примери корупције у процесу приватизације у Србији, “Југоремедија”, “Ветеринарски завод”, “Керамика”, “Путник”, “Венчац”, већ и најупорнији борци против корупције у приватизацији. Доследност и солидарност радника-акционара “Југоремедије” у заштити свог права на приватну својину и права на рад, је и покренула оснивање Уније. Мислим да је повезивање радника-акционара из предузећа широм Србије у заштити својих права, на истим оним основама на којим борбу воде радници-акционари “Југоремедије” – на борби против корупције, једна од најважнијих ствари које се тренутно дешавају у Србији.

Знамо, наравно, да постоји и други начин да људи у условима безакоња и бездржавља заштите своја права и своје интересе, онај коруптиван начин, и ја подржавам решеност радника-акционара окупљених око Уније да се том начину одупру. Овакво окупљање је тренутно најснажније упориште демократских промена и стварања државе у Србији, и јако је забрињавајуће што државни органи и медији очигледно сматрају да иницијатива радника-акционара није вредна разговора, сарадње, подршке. Ако радници-акционари, приватни власници предузећа и они који чине производњу, нису партнер у приватизацији, у развоју финансијског тржишта у Србији, у ком се то онда правцу крећу ови процеси? Какве су намере оних који говоре о променама и развоју Србије, када одбијају понушену сарадњу грашана? За кога промене, за кога развој?

Слажем се са Унијом да је Србији неопходан нови устав, и разумем њихову иницијативу да се расписивањем избора за уставотворну скупштину изборе за правну сигурност. Међутим, такође сматрам да је подједнако важно, чак и важније, да радници-акционари истрају у солидарној борби за заштиту свог приватног власништва и свог права на рад. Њихова борба за законитост у појединачним случајевима, и подршка свакоме ко се за исту ствар бори у свом предузећу, заправо је истинска борба за устав, за правну сигурност, слободу уговарања, за стварање државе у Србији.

Верица Бараћ, председница Савета