Вешају ситне рибе, док ајкуле пливају!

Социолог др Стјепан Гредељ, члан Савета за борбу против корупције, оцењује наше друштво једном речју - "патолошко"! - Како да будем задовољан исходом нечег што никад није процесуирано. Наше друштво сигурно неће оздравити у наредних 50 година! Докази за корупцију тешко се налазе, осим ако се некоме не потуре обележене новчанице, па због 200 евра заглави на робији. А Миле Драгић узме милионе евра и наставља да ради послове са државом. 

- Наравно да су такве афере део политичких игара, елиминисања противника. Вешају се ситне рибе, док ајкуле пролазе. И не само то него добијамо и феноменална објашњења да онај ко се накрао до 2000. године, а сад је поштен грађанин, не сме да буде диран, већ су то наши будући Рокфелери и Моргани. Док јадничци који узму 200-300 евра или бомбоњеру завршавају на робији. Код нас је тако увек и свуда.

Како Савет за борбу против корупције може да допринесе у борби против тих појава?

- Ми покушавамо да се боримо институционално. Уколико пронађемо нешто за шта оценимо да није у складу са законом, онда то проследимо "тамо где треба". А онда "оно тамо где треба" обично не уради ништа! У последње три-четири године открили смо више од 200 прекршаја буџета или његове злонамерне употребе, ниједан једини, словима и бројевима, није прошао ни тужилаштво, а камоли стигао до суда. Према томе, то јесте борба с ветрењачама, али видећемо коме ће пре досадити.

Да ли, онда, Савет функционише само као савест, без стварних ингеренција?

- Не баш савест, али Савет по дефиницији јесте саветодавно тело. Немамо ни полицију, ни тужилаштво, ни затвор. А када некоме ко је уплетен у целу причу гурнемо прст у око, онда они кажу да смо некомпетентни, да се мешамо у ствари у које не би требало. Поента Савета и јесте да се меша у ствари у које не би требало и да упозорава власт и јавност на те појаве. Али, нити имамо власт нити јавност у правом смислу речи. Имамо хаос који нас води тамо где нас води.