Извор: Блиц

Аутор: И. Крањчевић

Бројне непознанице око сета медијских закона, који би требало ускоро да буду усвојени по хитном поступку, највећа су замерка новинарских удружења.

Љиљана Смајловић, председница УНС, напомиње да, ако не буду усвојене њихове примедбе на предложене нацрте закона, они такав закон неће ни подржати.
- Из Брисела су се вратила два закона, Закон о јавном информисању и медијима и Закон о електронским медијима, док за Закон о јавним сервисима из Брисела нису стигле повратне информације. Лоше стране су што нема гаранције да ће, након повлачења државе из медија, општине и градови бити обавезни да издвајају минимум два одсто буџета за пројектно финансирање локалних и регионалних медија - напомиње Смајловић.
Она додаје да издавачи штампаних медија не могу бити власници дистрибутерских кућа и обратно, док кабловски оператери могу бити власници емитера - додаје председница УНС.

То удружење поздравља и повлачење државе из медија, престанак нетранспарентног финансирања привилегованих медија и позива да се истовремено води парламентарна расправа о сва три медијска закона, а не, као што је најављено, најпре о Закону о јавном информисању и медијима и Закону о електронским медијима па накнадно о Закону о јавним сервисима.

Вукашин Обрадовић, председник НУНС, замера што је и даље непознато решење за које ће се одлучити Влада, јер текст Нацрта закона о јавним сервисима очигледно још није усаглашен ни када је у питању начин финансирања ни избор директора.

- Добра страна сета медијских закона јесте што се коначно регулише та област јер, последњи закон из медијске сфере, Закон о јавном информисању, донет је 2003, па је касније мењан. Добро је што се, према најавама, држава повлачи из медија и што ћемо, као свеукупни ефекат, добити смањење утицаја државе, односно власти на медије - каже Обрадовић и додаје да није упознат са примедбама из Брисела.

Контрола трошења

Слободан Кремењак, адвокат, истиче да се морају увести правила која се тичу одговорности у трошењу новца.

- Циљ свега је хармонизација наших прописа са европским, па се очекује да ће транспарентност и одговорност бити усклађене са европском праксом. Очекује се и прецизније регулисање обавеза које јавни сервиси имају према грађанима, који их финансирају. Најважнија ставка је што би новим законом био уређен надзор како се троши новац у јавним сервисима - наглашава Кремењак.