Извор: Политика

Аутор: М. Дерикоњић

У извештају заштитника грађана о правосуђу који је јуче представљен, наводи се и да други круг реформе правосуђа није довео до осетног побољшања у овој области

Независност судства и даље посрће под популистичким и институционалним притисцима, а други круг реформе правосуђа није довео до осетних побољшања у том државном сектору, кључном за гарантовање правде грађанима, један је од закључака извештаја заштитника грађана Саше Јанковића за прошлу годину у области правосуђа. Такође, навео је Јанковић у свом извештају, Високи савет судства (ВСС), независан орган чија је Уставом утврђена надлежност да обезбеђује и гарантује независност и самосталност судија и судова, био је уздржан у јавности у већини забрињавајућих случајева. Као најзначајније ослонце независности и интегритета судијске и тужилачке функције, Јанковић је означио национална струковна удружења судија и тужилаца: Србије и Удружење јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца Србије.

– Број притужби које су се у 2013. години односиле на рад Министарства правде и државне управе већи је у односу на 2012. годину. Обраћајући се министарству, грађани су од овог органа најчешће очекивали да изврши надзор непосредним увидом у конкретан предмет на који се оптужба односи, што министарство не чини. Овакво поступање органа доводи до изневерених очекивања грађана и обесмишљава надзорну улогу министарства над радом судске управе – оценио је заштитник грађана у свом извештају.

Осврћући се на рад извршитеља, који су почели са радом 1. јуна 2012. године, Јанковић је констатовао да је увођење овог института „резултирало притужбама грађана на њихов рад”. Незадовољство грађана посебно се односи на поступке поводом намирења потраживања по основу комуналних услуга, а висина тарифе о наградама и накнадама за рад извршитеља угрожава велики број грађана, а посебно оних чији је материјални статус на ивици егзистенције.

У годишњем извештају, заштитник грађана анализирао је и одлуке Уставног суда на повреде суђења у разумном року.

– Грађани који поседују одлуку Уставног суда да им је повређено право на суђење у разумном року и даље у стварности не добијају накнаду штете. Заштитник грађана је Министарству правде дао препоруке због не поступања по одлукама Уставног суда којима је утврђено право на накнаду штете, до сачињавања овог извештаја, званично није поступљено. По препорукама ће бити поступљено, према наводима из министарства, када се припреми одговарајући правни оквир и тиме ће се побољшати поштовање људских права у овој области – пише у Јанковићевом извештају.

Као и претходне, и ове године се у пракси јављају проблеми у вези са обраћањем грађана са молбом за пружање правне помоћи (састављање поднесака, заступање пред судовима и другим државним органима…). Овај проблем, констатовао је заштитник грађана, посебно је приметан код особа лошег материјалног стања које не могу да приуште адвокате.

– То указује на потребу убрзаног рада на припреми Закона о пружању бесплатне правне помоћи, чије се радне верзије налазе у процедури – наводи се у извештају заштитника грађана.