Извор: Блиц

Аутор: Т. Спаић, В. Цвијић, М. Илић, Н. Латковић, Б. Анђелић, Н. Јаћимовић

Фото: РАС

Некажњени злочин постао је синдром српског правосуђа у протеклој деценији. У готово свим случајевима где су тужени привилеговани људи из бивше власти примењен је модел застаревања.

У Србији је само прошле године застарело 814 предмета у судовима и још 139 у истрази, укупно 953. Застаревање као разрађен модел који се примењује да би се заштитили значајни и утицајни добро је позната врста пузајуће политичке корупције. Огроман број застарелих случајева сведоче и о неорганизованости и неефикасности правосуђа од кога грађани не могу да очекују правду.

Судије и тужиоци чији је рад довео до застаревања предмета нису кажњавани, него су, напротив, најчешће напредовали. Драстичан је пример судија које нису одговарале ни за изборну крађу 1996-97. године. И као што сваки некажњени злочин оставља неизбрисив траг понижења на жртвама, тако и некажњавање одговорних у правосуђу деградира цео систем. Политичке власти које су спровеле неуспешне реформе правосуђа нису одговарале.

То су и разлози због којих Европска унија инсистира на томе да се током преговора о поглављима 23 и 24 на правно одговоран начин затворе сви стари случајеви, посебно да се расветле они са политичком позадином.

Застара у суду - У извештају за 2010. годину нису унети подаци Првог основног суда у Београду, који је од октобра до краја те године имао 70 застарелих предмета. У извештаје од 2010, 2011. и 2012. године нису унети подаци Основног суда у Нишу.

Угледни професори, судије, тужиоци, адвокати са којима је “Блиц” у протеклих месец дана разговарао истражујући проблем застаре у српском правосуђу, отворено говоре о томе да су политички притисци на суд и тужилаштво узроци застаревања. Проблем је што за тај став немају потврду ни у једној судској одлуци - нико није кажњен или позван на одговорност зато што је случај довео до застаре.

- Питање одговорности у правосуђу никада није било постављено на прави начин. Рецимо, у једном предмету недозвољених полних радњи пред новосадским судом је практично против свих судија који су га се дохватили, од судија основног до Врховног суда, покренут поступак за разрешење, а ниједан поступак није окончан разрешењем. Парадокс је да се у случају покретања поступка одговорности против двојице судија једном стављало на терет да је одређивањем притвора и расписивањем потернице онемогућио поступак јер је окривљени побегао, а другом судији да није одредио притвор и да је одговоран јер не могу да нађу окривљеног. Најчешће су такви поступци завршавани без епилога - каже за ,,Блиц” Радован Лазић, заменик апелационог тужиоца у Новом Саду.

До пре две године није било органа који су радили на поступцима дисциплинске одговорности. Они институционално нису постојали до 2009. Ни за судије ни за тужиоце. Тек пре две године је за судије, а пре годину дана за тужиоце донет правилник о дисциплинској одговорности и формирани су дисциплинска комисија и дисциплински тужилац.

Грађани су уверени да политичари и малобројни припадници утицајних кругова имају власт над правосуђем. Према истраживању Стратешког маркетинга, објављеног пре неколико дана, 71 одсто грађана не верује у судове, а 70 не верује у тужилаштво.

Од свих државних институција, грађани Србије најмање поверења имају у правосуђе. Судови који немају председнике и које недопустиво дуго воде вршиоци дужности не могу бити отпорни на притиске.

Механизам који се понавља 

- Застаревање кривичног гоњења је раширена појава кад су у питању ,,ВИП оптужени”. Да је оптужница против Михаља Кертеса остала на снази и да је суд утврдио тежи облик кривичног дела, застарелост би наступила тек тридесет година након извршења кривичног дела. Међутим, пошто је 2014. године утврђено да се ради о лакшем облику кривичног дела злоупотребе службеног положаја, апсолутни рок застарелости износи десет година и на основу тога је суд закључио да је застарелост наступила још 2010. године. Тај исти механизам је примењен и у поступку против Марка Милошевића, кога су отпораши из Пожаревца оптужили за тешку телесну повреду опасну по живот. Суд је десет година након извршене повреде наредио вештачење и утврдио да се ради о лакшој телесној повреди за коју је наступила застарелост и оптужба је одбијена – објашњава професорка Весна Ракић Водинелић за „Блиц”.

Она истиче да то рађа сумњу да суд некако баш у таквим случајевима не посвећује довољно пажње томе да одлука не буде укидана.

- Застаревање кривичног гоњења према познатим личностима је врло важан симптом погодан да озбиљно уздрма поверење у правосуђе и компромитује га. Људи због оваквих случајева мисле да постоје људи првог и другог реда - упозорава Водинелићева.

Симбол правосуђа у коме су повлашћени избегли казну, а жртве додатно понижене поступањем суда и тужилаштва је Пожаревац, родни градић породице Слободана Милошевића и бахате владавине режима деведесетих, у коме ни полицајци батинаши ни чланови породице Милошевић нису кажњени. Жртве у њему живе са јаким осећањем неправде и немоћи пред моћном мрежом политичара, правосуђа, тајкуна и служби безбедности, што представља праву слику српског правосуђа, с огромним бројем застарелих случајева.

Случају „Пожаревац“ ће ,,Блиц” посветити посебан текст у серији која се бави истраживањем правосуђа у Србији.

Досадашње реформе унеле су додатни хаос и несигурност

Момчило Грубач, професор и бивши председник Савезног уставног суда

- Случајеви попут Михаља Кертеса, Марка Милошевића и владике Пахомија у Немачкој би довели до смене председника суда и министра правде. Наше правосуђе ради као празна машина. Функционише, али производи само шкарт робу. Огромни број застара сведочи о хаосу, неодговорности и политичким мотивима

Божа Прелевић, адвокат

- Застаревању су много допринеле реформе и реформа реформе правосуђа. Прво нисте знали ко је судија, па ко је судија у ком суду, па који тужилац у ком тужилаштву, па су све то кренули да раде из почетка, а онда је дошла реформа реформе, где су се судије поново решиле предмета који су близу застаре. Кад се на једном предмету измења пет судија, тешко је утврдити који је највише допринео томе да случај застари.

Слободан Бељански, адвокат и председник Адвокатске коморе Војводине

- Проблем са непристрасношћу постоји због великих утицаја на суд и жеље политичких странака да имају доминацију у правосуђу, а и због унутрашњих слабости код судија због честих и неуспешних реформи, заслужених или незаслужених напредовања. Те се аспирације морају сузбијати на сваки начин. Инструменти постоје, али недостаје воља.

Јован Ћирић, директор Института за упоредно право

- Понекад држава уз помоћ медија направи хајку на некога, а испостави се да не постоје докази да је дотични крив и онда се направи неки прећутни договор да случај застари да се не би доказала ни невиност. Општа је појава враћања позива са назнаком “непозната адреса”, иако сви у јавности знају где окривљени станује.

Зоран Стијовић, руководилац у ДБ након петооктобарских промена

- Ово друштво је дуго функционисало у систему где је кључну улогу имала тајна служба кроз селекцију кадрова партије на власти. Утицајем на ток и каријеру појединаца лако се може утицати и на ток судског поступка. У таквој ситуацији је лако манипулисати судским поступцима, избором судија и тужилаца у појединим предметима.