Извор: Дневник

Аутор: Ц. Х. Д.

– Потребно је да државни органи и институције буду сигурно уточиште узбуњивачу који им се обраћа за ефикасну правну помоћ и заштиту путем тужбе – рекао је саветник министра правде Радомир Илић, отварајући јавну расправу о радној верзији Нацрта закона о заштити узбуњивача која је данас одржана у Београду.

Он је истакао да тај закон треба да заштити особе које су пријавиле корупцију, а којима послодавац прети отказом, премештањем у други град или на ниже рангиран посао.

– Циљ закона о заштити узбуњивача је пружање свеобухватне и апсолутне заштите лицима која пријаве злоупотребе, корупцију или одређене неправилности у приватном или јавном сектору – рекао је Илић, објашњавајући да за ту заштиту треба да буде надлежан Виши суд.

Саветница министра правде и државне управе Мирјана Михајловић рекла је да ће, уколико Народна скупштина у јуну усвоји закон, бити побољшана стопа откривања незаконитости у друштву и враћено поверење грађана у надлежне институције.

– Препорука Савета Европе, коју је радна група Министарства правде и државне управе поштовала приликом потписивања Нацрта овог закона, јесте да узбуњивач може бити свако лице које у свом радном окружењу примети одређено незаконито поступање, без обзира на то да ли је правно запослен код послодавца или фактички ради за њега – рекла је Мирјана Михајловић.

По њеним речима, у Нацрту закона о заштити узбуњивача постоје три канала узбуњивања: интерно пријављивање запосленог послодавцу, спољашње узбуњивање – обраћање надлежним инспекцијама, полицији, Тужилаштву, као и узбуњивање јавности.

Судија Прекршајног суда у Београду и члан Радне групе која ради на изради тог закона Маријана Шарац истакла је да ће закон о заштити узбуњивача увести заштиту, не само лицима која пријаве корупцију-узбуњивачима већ и чланова њихове породице који трпе штетне последице због узбуњивања.

Присутнима су се обратили и вршилац функције председника Прекршајног суда у Београду Милан Мариновић и уредник портала „Пиштаљка“ Владимир Радомировић, који су присутне учеснике у јавној расправи позвали да коментарима и сугестијама допринесу изради квалитетнијег законског решења.