Извор: Дневник

Грађани Србије и даље као најкорумпираније виде политичке партије, а потом следе здравство и полиција, док је просечан износ мита око 250 евра, показали су резултати истраживања које су спровели програм Уједињених нација за развој (УНДП) и Цесид.

Истраживање које је спроведено од 7. до 17. децембра 2013. на узорку од 600 грађана показало је да по корупцији коју грађани препознају следе царина, администрација, а на дну листе је војска, али и се и она види нешто више него раније.

Истраживање је показало и да скоро 60 одсто грађана Србије који су имали директно или индиректно искуство са корупцијом сами су понудили мито.

Када је реч о корупцији у здравству, која је један од највећих проблема, грађани сматрају да је највише корупције код лекара, потом код радника филијале републичког фонда за здравствено осигурање, а потом следе медицинске сестре и техничари и затим административно особље у болницама.

Истраживање је показало и да је влада препозната као орган од кога грађани доста очекују у процесу борбе против корупције, а проценат оних који сматрају да постоји одређена ефикасност у напорима владе да се сузбије корупција у земљи на истом је нивоу као и у претхопдним циклусима и износи 64 одсто.

Такође, одређена стагнација у раду владе на сузбијању корупције може се приметити кроз чињеницу да се смањује проценат оних који напоре владе оцењују као врло ефикасним, а повећао број оних који сматрају да су они мало ефикасни, показало је истраживање које је данас представљено у београдском медија центру.

На питање да ли Србија иде у правом или погрешном смеру, истраживање је показало да од промене власти 2012. је порастао оптимизам који је и даље стабилан и који је већи у односу на период пре лета 2012.

Такође, грађани као највеће проблеме у Србији препознају незапосленост и сиромаштво, а потом следи корупција.

Министарка здравља Славица Ђукић Дејановић указала је да проблем корупције није нов нити је везан само за здравство и да су као највећи ,,пунктови“ корупције препознати у начину запошљавња, допунском раду, листама чекања и снабдевању лекова и другог материјала.

Она је рекла да је Министарство здравља направило одређене кораке на сузбијању коруције - прве на путу од 7.000 миља и у прилог томе навела да је увођењем централне јавне набавке у снабдевању око 166 производа уштеђено око 29 милиона евра.

Када је реч о запошљавању, како је нагласила, важно је да се људи запошљавају путем конкурса и да се на тај начин елиминише субјективност директора, установа, а када је реч о листама чекања, важно је да оне буду транспарентне што ће омогућити закон о евиденцији којим је предвиђено увођење ИТ система у листи чекања, а који ће се ускоро наћи пред владом.

Она је указала да се сви органи и Министарства полиције и правде, невладин сектор морају учинити све да корупције буде мање.

,,Чини ми се да постоји нем, пасиван однос здравствених радника када је реч о корупцији и то оних који је интимно осуђују због чега је важна едукација, а треба тачно знати у ком типу здравствених установа је највиш е корупције“, рекла је Ђукић Дејановић.

Стална представница у УНДП у Србији Ирена Војачкова указала је да је забрињавајући тренд што грађани и даље сматрају да су политичке странке, здравство и полиција висококоруптивни сектори друштва.

,,Сви увиђамо да је корупција у здравству нешто против чега с е морамо борити на цетралном нивоу“, рекла је Војачкова и нагласила да ће грађани видети успех у борби против корпуције само када не буду морали да потплаћују здравствене раднике.

Професор Факултета плитичких наука и члан одбора Агенције за борбу проптив корупције Зоран Стојиљковић рекао је да ће се сада нешто суштински урадити у институцијама када је реч о борби против корупције или ће с е вратити оно неповерење у институције које је постојало пре 2012.

Он је рекао да је добро што су у Министарству здравља свесни проблема наводећи да листи пунктова корупције може да дода још, како је рекао, ,,заводљиву везу фармацеутске индустрије и лекара“.

Он је указао да ће се корупција најтеже искоренити тамо где је услуга ургентна.

Стојиљковић сматра и да је истраживање показало одређене парадоксе, па тако када питате грађане ко треба да се бори против корупције, они наводе владу, судство, полицију, а истовремено је полиција на минимуму поверења грађана.

,,Грађани добро детектују корупцију, али истивремено цинично кажу да се исплати и признају да су јој склони. Ако покажемо да се она не исплати тек можемо да очекујемо промене“, поручио је Стојиљковић.