Извор: Дневник

Аутор: Љ. Малешевић

Министарство правде и државне управе Владе Србије покушава да, због високих трошкова бранилаца по службеној дужности – којима, иначе, дугује огроман новац за пружене услуге – пронађе нови модел за њихово ангажовање јер посао службене одбране не може бити повереним ником другом осим њима.

Стручна јавност решење види у усвајању закона о пружању бесплатне правне помоћи, који Србија још нема. Могуће решење предлаже и професор Милан Шкулић, наводећи пример САД, где искључиво адвокати раде одбрану по службеној дужности.

– Они мање-више живе само од тога што раде за државу, на неки начин, односно бране само оне који немају пара да сами приуште одбрану – објашњава професор Шкулић. – Али, у тим државама, пре свега у Америци, велика је разлика између онога што се плаћа кад неко бира браниоца и кад му га постави држава, далеко су мање тарифе за те одбране него за оне кад неко сам узима адвоката.

Међутим, код нас адвокати по службеној дужности наплаћују тарифе које су утврђене за обављање њихове делатности па их онда умањују за половину. Чак и за толико умањен проценат, адвокатска тарифа у службеној одбрани је, по тврдњи председнице Синдиката правосуђа Србије Слађанке Милошевић, изузетно велика и доноси адвокатима висок доходак, а да они при том нису као остали запослени у српском правосуђу на удару солидарног пореза. Ову своју тврдњу она, иначе запослена у Другом основном јавном тужилаштву у Београду, поткрепљује примерима које је преписала из рачуна за службену одбрану бесплатног адвоката за само једног окривљеног у предистражном поступку у Тужилаштву, који још није стигао у фазу суђења.

– Дакле, само сам преписала постојеће рачуне – указује за наш лист Слађанка Милошевић. – Услуге су следеће: 22. децембра прошле године препознавање у полицијској станици, и то десет оштећених, кошта 315.000 динара. Сутрадан, 23. децембра, саслушање седам оштећених сведока – 220.500, а истог дана саслушање окривљеног још 31.500 динара. Дана 26. децембра саслушање шест оштећених сведока 189.000, затим истог дана саслушање још једног сведока 31.500 динара. Дана 26. и 30. децембра посете затвору коштају 31.500 динара. Сабрани трошкови износе 819.000, а за државу су умањени 50 одсто и износе 409.500 динара. Толико износи годишња плата судског, тужилачког или затворског референта! Подаци преписани из рачуна за службену одбрану „бесплатног адвоката” показују да они за једно саслушање окривљеног, у зависности од категорије кривичног дела, наплате износ од 18.000 до 31.500 динара у преткривичном поступку, док за писање жалбе наплаћују између 33.000 и 120.000 динара. Држава то умањује за 50 одсто, али и поред тога то јесте скупо за њу.

Она је израчунала да, уколико је адвокат по службеној дужности ових пет дана радио осам сати, то указује на то да његов радни дан, по сниженој цени од 50 одсто колико се умањује за рад за државу, вреди 81.900 динара.

– Дакле, они с умањењем од половине од државе за пет дана наплаћују по 81.900 динара, а плата судије за цео месец износи 99.000 динара. То свакако није добро и не треба тако да буде. Ипак, чињеница је да држава адвокатима по службеној дужности дугује новац за неколико година па су они приморани на то да своје услуге наплате путем утужења. Тада, додатно, држава плаћа судске трошкове на тужбу и пресуду, то јест на предлог за извршење и решење о извршењу, као и затезну камату на износ испостављен у трошковнику. Пре тога, предлог за мирно решење спора на основу испостављеног трошковника доставља се Републичком јавном правобранилаштву, а уколико оно у року од 60 дана не потпише споразум с адвокатима, иде се на класичну парници или на извршење. Било како било, они свој рад наплате на овај или онај начин, а оно што добију јесте новац пореских обвезника – каже Слађанка Милошевић.

Иначе, своје услуге адвокати наплаћују на основу Тарифе о наградама и накнадама трошкова за рад, које доноси Управни одбор Адвокатске коморе Србије. Ценовник њихових услуга категорисан је према дужини трајања затворске казне.

Списак на провери

Адвокати пак немају примедбе на тарифу која се наплаћује на службену одбрану окривљених већ на фаворизовање појединих колега. Контролни судски органи до сада нису проверавали да ли има привилегованих адвоката нити су добили писмену примедбу. Ипак, имају само усмене притужбе оних адвоката који су ретко ангажовани. Председник Врховног касационог суда Драгомир Милојевић дао је налог да се тврдња појединих адвоката о привилегованим браниоцима по службеној дужности провери.

– Упућен је допис Високог савета судства свим председницима апелационих судова да спроведу проверу на својој територији – рекао је Милојевић.