Извор: EurActiv

Скупштина Србије је 20. новембра усвојила закон којим се уређује мрежа судова у Србији и измене закона о уређењу судова, судијама и тужилаштву. Према новом закону Србија ће од наредне године имати готово двоструко више основних судова него сада, укупно 66, као и 58 тужилаштава. Изменама закона о уређењу судова се, између осталог, јача заштита права на суђење у разумном року и проширује надлежност вишег суда. Усвојене су и измене Закона о јавном тужилаштву које предвиђају да основно јавно тужилаштво може бити основано и за подручје више основних судова. Усвојени закони ће почети да се примењују 1. јануара 2014.

У Србији ће од 1. јануара 2014. бити 66 основних судова, уместо постојећа 34, као и 58 тужилаштава, утврђено је Законом о седиштима и подручјима судова и тужилаштава који је данас усвојен у Скупштини Србије.

За усвајање тог закона гласала су 123 посланика, а против су била 44 посланика.

Основни судови, како је утврђено новом мрежом судова, биће основани у Аранђеловцу, Горњем Милановцу, Мионици, Прибоју, Рашки и Деспотовцу, као и у пограничним местима као што су Шид, Петровац на Млави, Лебане и Димитровград.

По новој мрежи судова, основни судови биће и у мањинским општинама као што су Сента, Врбас, Бачка Паланка и Бујановац.

У Београду ће поред два постојећа бити формиран још један основни суд.

Број апелационих судова у Србији остаће непромењен, тако да ће и даље радити четири апелациона суда - у Београду, Новом Саду, Крагујевцу и Нишу, уз одређене промене у апелационом систему које предвиђају уједначење судске праксе.

Новом мрежом судова предвиђено је постојање 25 виших судова и 16 привредних судова, а и даље ће постојати 44 прекршајна суда.

Постојаће и 29 судских јединица које ће бити основане и у Варварину, Богатићу, Ковачици и Ћуприји.

Законом је утврђено да ће се оснивање судова и јавних тужилаштава надлежних за територију Косова и Метохије, њихова седишта и подручја на којима врше надлежност уредити посебним законом.

Предвиђено је да до почетка примене закона, Високи савет судства постави вршиоце функције председника суда у судовима основаним законом којима је промењено подручје на којем врше надлежности.

Измене закона о уређењу судова, судијама и тужилаштву

Скупштина Србије усвојила је 20. новембра измене закона о уређењу судова, о судијама и о јавном тужилаштву.

Новине у изменама Закона о уређењу судова односе се на промену надлежности основних и виших судова, као и прописивање посебног поступка за заштиту права на суђење у разумном року о којем ће се одлучивати у оквиру судског система. То значи да уставна жалба неће бити једино правно средство које странка има због повреде права на суђење у разумном року као што је до сада било.

Предвиђена је могућност да се онај ко сматра да му је повређено право на суђење у разумном року обрати вишем суду који, ако је захтев оправдан, може одредити нижем суду рок у коме је дужан да оконча поступак, а може одредити и привремену накнаду за повреду тог права која се исплаћује из буџета.

Јачање заштите права на суђење у разумном року требало би, према рецима предлагача, да повећа дисциплину у раду судова и смањи број поднетих уставних жалби Уставном суду, као и представки Европском суду за људска права у Стразбуру.

Законом се проширује првостепена надлежност вишег суда и то за кривична дела против човечности и других добара заштићених међународним правом, као и за најтеже облике новоуведених кривичних дела корупције.

Основни судови требало би да буду растерећени јер се проширује надлежност вишег суда и за суђења у другом степену, тако да ће виши суд одлучивати о жалбама на одлуке основних судова о свим мерама за обезбеђење присуства окривљеног, као и за кривична дела за која је запрећена казна до пет година затвора.

Због неуједначености судских одлука пред апелационим судовима када се поступа у сличним или истим правним ситуацијама, законом је предвиђено да апелациони судови одржавају заједничке седнице и обавештавају Врховни касациони суд о спорним питањима од значаја за функционисање судова у Србји и уједначавање судске праксе.

Предвиђена је и искључива надлежност привредних судова за суђење у споровима за заштиту ауторских и сродних права, а законом се мења назив Вишег прекршајног суда у Прекршајни апелациони суд.

Новим решењима предвиђена је могућност да се у вишим и другим судовима које одреди Високи савет судства образују посебне службе за помоћ и подршку сведоцима и оштећенима, не само у поступцима за ратне злочине него и у вези са суђењем у кривичним стварима, нарочито за кривична дела организованог криминала и кривична дела са елементима насиља.

Утврђено је да сви судови републичког ранга и судови који имају више од 30 судија обавезно имају управитеља, а не као до сада менаџера суда.

Скупштина је усвојла и измене Закона о судијама којима су прецизиране одредбе које уређују институт премештаја судија без његове сагласности, тако што је прописано да судија може бити премештен само у суд истог степена који преузима надлежност укинутог суда.

Изменама тог закона прецизније се одређују случајеви када судији предмет може бити одузет и достављен у рад другом судији, а рад судија и председника судова вредноваће трочлана комисије Високог савета судства, при чему ће судије вишег степена вредновати рад судије нижег степена.

Усвојене су у измене Закона о јавном тужилаштву које омогућавају да основно јавно тужилаштво може бити основано и за подручје више основних судова, као и да тужилаштва могу имати своја одељења ван свог седишта.

Утврђена је обавеза републичког јавног тужиоца да подноси редовни годишњи извештај о раду тужилаштава у Србији.

Примена измена закона о уређењу судова, о судијама и о јавном тужилаштву почеће од 1. јануара 2014. године.