Тарифа за мито највећа на Косову, најмања у БиХ

Извор: EurActiv

Аутор: Драган Благојевић, дописник агенције Бета

Канцеларија УН за борбу против дроге и криминала (УНОДЦ) и Европска комисија оценили су у најновијем извештају да је ,,корупција једна од највећих препрека за пословање на Западном Балкану”. Према извештају, на Косову се у просеку тражи највећа свота за мито у бизнису, док је корупција најраспрострањенија у Србији. У Србији пословни људи који желе да добију дозволе или покрену посао морају да на име мита дају у просеку 935 евра. Истраживање је показало да се мито најчешће даје у региону у новцу, али и храни и пићу, у секторима грађевинарства и трговине и то да би се убрзали ,,поступци за покретање послова”.

У извештају ,,Бизнис, корупција и криминал на Западном Балкану”, објављеном 24. октобра у Бриселу, упозорава се да је ,,корупција, заједно с криминалом, велики терет за развој региона у целини” и да најтеже погађа грађевинарство и трговину.

С корупцијом су се, како се указује, бизнисмени суочили највише у Србији - у 17% послова, и у Албанији где је тај постотак био 15,7 за годину дана.

Међутим, у просеку највише новца за подмићивање да би се, што је најчешћи циљ, омогућило покретање неког посла, морало је да се да на Косову, просечно 1.787 евра за један мито, док је у Србији мито у просеку износио 935 евра по послу.

У Хрватској је ,,тарифа” за подмићивање јавних службеника у просеку 395 евра, у Македонији је то 689 евра, у Црној Гори 830 евра, у Албанији 904 евра.

Најмање распрострањено подмићивање за пословање је у Црној Гори и на Косову, а у Македонији се мито за бизнис током године дана морао дати у просеку у 6% случајева, постотак од 10,4 је био у БиХ, а у Хрватској су пословни људи морали да дају ,,плаве коверте” или друге надокнаде у 10,7% случајева.

Према извештају, у свега 1,8% случајева представници бизниса су били спремни да инспекцијама и судским властима пријаве случајеве тражења мита за добијање послова или убрзавање поступка издавања дозвола и друго. Најчешћи разлози за непријављивање, како наводе представници предузећа и бизниса, то што то ,,нема никакве сврхе”, односно то што је ,,подмићивање уобичајена пракса” или ,,знак захвалности”.

Заменик директора УНОДЦ Сандип Чавла је, представљајући извештај, предочио да би у земљама Западног Балкана тај терет корупције и претњи организованог криминала за пословне кругове био веома умањен ако би власти ,,примениле знатно више боље циљаних мера” да се то делотворно сузбије.

На удару мала предузећа и странци

У документу ЕК и УН се подвлачи да разговори и истраживања у више од 12.700 предузећа на Западном Балкану показују да је ,,корупција трећа највећа препрека за пословање у регион” и да је у 10% послова било нужно да се да мито у контактима са званичницима јавне управе.

На Западном Балкану је, како се наводи, у протеклој години 5,9% могућих учесника у пословима одустало од озбиљних инвестиција због захтева да дају мито, а 9,1% бизнисмена је обуставило било какво веће улагање због претњи да дођу под удар криминала.

Највећи део мита су предузетници приморани да дају општинским или обласним званичницима, службеницима у царини, ,,а посредно се ставља до знања да се мито по правилу даје и за избегавање пореза”.

У извештају ЕК и УН се указује и на то да је у региону 35,7% мита службеницима јавне администрације плаћано у готовини, и то у просеку 880 евра по миту. Храна и пиће, дати за подмићивање у 33,6% случајева, други су најпопуларнији вид плаћања мита, а у 21% случајева мито су била ,,остала средства”.

Најчешћи циљ плаћања мита је да се ,,убрзају поступци за покретање послова”, и то у 40,3% случајева, а потом, како кажу представници бизниса, ,,бољи третман” (14,1% случајева), као и ,,омогућавање довршетка поступка” (12,7%) и остали разлози.

Знатно чешће се са захтевима за плаћање мита суочавају делатници у малом бизнису, него учесници у крупним пословима, као што је подмићивање чешће услов за послове компанија с учешћем страног капитала, него за оне које немају инострана улагања.

Грађевинарство, и то у просеку 12,2%, и трговина, у 10,3% случајева су највише на удару захтева за давање мита да би се омогућили послови.

Саговорници из предузећа са Западног Балкана су истражитељима УН и ЕК такође предочили да су потом на удару подмићивања прерађивачка индустрија (9,9%), производња гаса, електроенергије и сектор снабдевања водом (9,2%), као и хотелијерство и угоститељство, у 9% случајева.