Извор: EurActiv

Аутор: Маја Познатов

Србија планира да затражи да се период током кога странци не могу куповати пољопривредно земљиште продужи на још осам година по истеку четири године примене Споразума о стабилизацији и придруживању (ССП), речено је порталу ЕурАктив Србија у Министарству пољопривреде. У том министарству наводе да ће на интересовање странаца за куповину земљишта утицати више фактора попут политичке стабилности, цене земљишта и субвенција. Оцењују да ће странце, ако им буде омогућена куповина земљишта, највише занимати укрупњене парцеле са развијеном инфраструктуром.

У Министарству пољопривреде наводе да се разматрају мере ограничења власништва пољопривредног земљишта и да су у току припреме за разговор са Бриселом како би се продужио рок током кога странци не могу купити пољопривредно земљиште.

,,Тачније, покренули смо иницијативу да Србија, као и наше колеге из Хрватске, поднесе захтев да осам година после истека четворогодишње примене ССП-а странци не могу да купују пољопривредно земљиште у Србији”, наводи се у писном одговору које је ЕурАктиву доставило Министарство пољопривреде.

Раније је било саопштено да је покренута иницијативу да Србија поднесе захтев да осам година након уласка у ЕУ странци не могу да купују пољопривредно земљиште у Србији.

ССП-ом је предвиђено да Србија у року од четири године од ступања на снагу тог споразума омогући држављанима ЕУ да стичу право својине на непокрентости, укључујући пољопривредно земљиште. Тај рок почиње да тече 1. септембра, када на снагу ступа С С П.

Србија у наредне четири године треба да томе прилагоди законодавство, а у Министарству наводе да радна верзија новог Нацрта закона о пољопривредном земљишту није усклађена са тим одредбама С С П-а.

Странце занимају велике парцеле и инфраструктура

У Министарству пољоприведе наводе да и сада постоји интересовање странаца за куповину пољопривредног земљишта и оцењују да ће, уколико им то буде омогућено, куповина земљишта зависити од више фактора.

Као кључне факторе наводе политичку стабилност, цену пољопривредног земљишта и могућности коришћења подстицаја и субвенција. Битну улогу ће имати и ограничења у вези са заштитом животне средине, квалитет пољопривредног земљишта, површина и развијеност инфраструктуре, што укључујуе путну мрежу, систем наводњавања и одводњавања, заштиту од ерозије и друго.

,,Свакако, интересовање ће бити веће за укрупњене парцеле са изграђеном инфраструктуром”, речено је ЕурАктиву у Министарству пољопривреде.

Цена пољопривредног земљишта ће пре свега зависити од понуде и тражње, пореске политике, али и могућности да власник земљишта оствари добит, наводе у том министарству.То значи, како објашњавају, да ће посебно бити важна цена пољопривредних производа или могућност да се у релативно кратком временском периоду промени намена земљишта.

Цена пољопривредног земљишта у Србији виша је у односу на Румунију, Бугарску, Мађарску, Хрватску, па и на већину земаља централне Европе, наводи се у писаном одговору Министарства пољопривреде.

Земљиште у државној својини неотуђиво

Према Закону о пољопривредном земљишту, страни грађани и фирме сада не могу имати власништво над пољопривредним земљиштем у Србији, а пољопривредно земљиште у државној својини се ,,не може отуђивати”.

Страни држављани у Србији углавном стичу право коришћења пољопривредног земљишта у друштвеној својини која су користила друштвена предузећа, а у поступку приватизације продат је њихов капитал.

Међутим, не постоје званични подаци колико је земље које странци могу користити кроз приватизоване фирме.

У наредне четири године, почев од 1. септембра, Србија треба да постепено усклади своје законодавство како би држављанима ЕУ осигурала исти третман као и својим држављанима када је реч о праву својне на непокретности.

Такође, по ступању на снагу ССП друштва кћери фирми из ЕУ имаће право стицања својинских права на непокретости као и спрска привредна друштва, као и права на коришћење јавних добара када су она потребна за обављање њихове привредне делатности.

Пошто на снагу ступи ССП, држављани Србије могу да у земљама ЕУ у којима не постоје ограничења за то, поседују пољопривредно земљиште.

Питања својине грађана и предузећа регулисана су у делу Споразума који се односи на пословно настањивање, кретање радника и капитала и пружање услуга (Наслов В, поглавља ИИ и ИВ), односно члановима 53 и 63 ССП.