Извор: EurActiv

Број жалби грађана Србије упућених Европском суду за људска права у Стразбуру у последње две године порастао је 300 пута, а само током 2012. године Србији је наложено да исплати на име материјалне штете око 1,6 милиона евра, рекао је 19. јула заступник Србије у Стразбуру Славољуб Царић. ,,Нерешавање системских проблема и велико поверење у међународни суд правде, а неповерење у наше правосуђе, довели су до овако великог броја жалиби грађана”, рекао је Царић на представљању збирке пресуда суда у Стразбуру за период од марта 2012. до марта 2013. године.

Он је рекао да је у том периоду суд донео 14 пресуда и седам одлука, а да је укупно од 2004. године Међународни суд пресудио у 82 случаја.

Царић је додао да су те пресуде за Србију обавезујуће и да је код 11 пресуда утврђено да има повреде права грађана Србије, док су три пресуде изречене у корист државе.

Једна од пресуда наведених у збрици се односи и на случај несталих беба, а која је према Царићевим речима тренутно пред Великим већем, пошто је Србија уложила жалбу.

У том случају суд је наложио да Србија плати 10.000 евра одштете и судске трошкове Зорици Јанковић због тога што ни после 30. година држава није умела да објасни шта се десило са њеном бебом.

Царић је казао да се највећи број залби односи на предузећа која су у стечају или реструктуирању, стару девизну штедњу, пензије и резервисте.

,,Око 3.000 представки се односи на резервисате, тако да ми ускоро очекујемо пресуду у поступку Вучковић и други и уколико она буде у корист државе Србије то значи и смањење огромног броја жалби грађана”, навео је он.

Председник Уставног суда Србије Драгиша Слијепчевић истакао је да се Србија налази на самом врху по броју жалиби упућених суду у Стразбуру и додао да је ситуација слична и кад су у питању жалбе грађана Уставном суду.

,,Пред Уставним судом постоји 13.000 жалиби грађана, а суд је прошле године усвојио 2.500 жалби одлучивши да је постојала повреда уставом зајамчених права”, казао је Слијепчевић. Он је навео да су основни проблеми у српском правосуђу дуготрајни судски процеси и неједнако поступање судова у истим случајевима.

Он је додао да држава мора да пронађе механизме да би вратила поверење грађана у домаће судове и истакао да је неопходна боља сарадња Уставног и Касационог суда.

,,Стварање јаких институција и остваривање људских права не сме да зависи од политичке воље. Моћне судове стварају моћне судије, они који су независни стручни и слободни у свом одлучивању”, истакао је на том скупу председник Касационог суда Драгомир Милојевић.

Према последњим подацима пред судом за људска права у Стразбуру је 17.000 жалби грађана из Србије по чему је четврта у Европи иза Русије, Турске и Албаније.