Извор: EurActiv

Аутор: Бета

Нови текст закона о јавном информисању и медијима биће прослеђен Влади Србије на даљу процедуру након што, за двадесетак дана, буде окончано изјашњавање надлежних министарстава о том нацрту, изјавио је 5. јуна помоћник министра културе Драган Коларевић. Медијска удружења су почетком маја упозорила да би медијска реформа могла да застане због важних државних питања којима је Влада Србије тренутно заокупљена. Иако је јавна расправа о овом закону завршена још половином марта, досад није познато шта ће од бројних примедби ући у коначну верзију нацрта. Током бурне јавне расправе неколико питања се искристалисало као спорно - приватизација локалних медија попут Студија Б и осталих локалних градских тв станица, начин финансирања и транспарентност власничке структуре и финансирања.

На конференцији за новинаре, Коларевић је рекао да су неформалне консултације већ одржане, а да ће за неколико дана бити затражено и званично изјашњење тих министарстава, за шта је рок 20 дана.

Он је, међутим, изразио уверење да неће бити потребно да се сачека толико и додао да ће, уколико у том року неко министарство не пошаље свој став, бити закључено да не постоје примедбе.

Коларевић је рекао да очекује да ће у тексту који ће бити прослеђен Влади Србије бити унете и неке измене у односу на онај који је био послат на јавну расправу.

Бекгроунд

Радна верзија Нацрта закона о јавном информисању, који је израдила радна група Министарства културе и информисања, предвиђа прелазак медија са буџетског на пројектно финасирање и повлачење државе из свих медија. Јавну расправу о том закону пратила је жива дебата и издвојиле су се две групе: једна која је против повлачења државе из медија, и друга која се залаже за то да држава изађе из медија.

У Нацрту се и дефинише шта је јавни интерес с обзиром да је један од кључних циљева Стратегије развоја система јавног информисања Републици Србији до 2016. године утврђивање јавног интереса у области јавног информисања. Јавни интерес представља остваривање права јавности да буде информисана и он се остварује путем медија.

Садашњи Закон о јавном информисању донет је пре десет година.

Нацрт закона о јавном информисању је важан јер предвиђа прекид буџетског финансирања медија од 1. јануара 2014. године, као и да држава до 15. септембра распише конкурс за пројектно финансирање за следећу годину.

Према његовим речима, правну стручњаци се још споре око тога да ли би Закон о јавном информисању и медијима могао да укида чланове неких других закона, попут Закона о Тањугу или Закона о главном граду, или би својим члановима могао само да иницира промену тих законских докумената.

Још једна измена односи се и на списак потребних докумената, који је обезбедила Агенција за привредне регистре, које треба поднети приликом регистрације листа.

Јавна расправа о овом закону завршена је у марту, али још није познато која решења од предложених ће ући у коначну верзију нацрта.

Медијска удружења су почетком маја упозорила да је медијска реформа запала у ћорсокак и изразила бојазан да би је тај процес могао бити жртвован због важних државних послова, попут решавања питања Косова и добијања датума за почетак преговора са ЕУ.

,,Неизвесно је доношење новог Закона о информисању и изгледа да је могуће одлагање усвајања тог закона на неодређени рок”, рекао је 10. маја председник Управног одбора Асоцијације медија и главни и одговорни уредник агенције Фонет Зоран Секулић на скупу у Медија центру.

Како је раније најавило ресорно министарство, предлог закона о јавном информисању требало би да се нађе у процедури у мају. Такође, најављена је и јавна расправа о нацрту закону о електронским медијима, а досад је у јавност једино ,,процурео” детаљ да ће се укинути претплата за РТС. Није познато да ли ће се доносити само један закон о електронским медијима, или и посебан закон о јавним сервисима.