Извор: EurActiv

Аутор: Бета

Промене у области медија су и даље симболичне у Србији, кључна системска питања нису решена, а новинари никада нису били у тежем економском положају, упозорила су новинарска удружења и синдикати поводом Светског дана слободе медија који се обележава 3. маја. Према годишњем извештају организације Фридом хаус (Фреедом хоусе) о слободи медија у свету, Србија спада у групу делимично слободних земаља, иако је на листи напредовала за једно место, а као главни проблеми се наводе нетранспарентност власништва и аутоцензура.

Србија се, према извештају Фридом хауса, спада у групу ,,делимично слободних” земаља и налази се на 74. месту, што је напредак за једно место у односу на претходни извештај. То место Србија дели са Мађарском и Црном Гором. Словенија, на 40. месту, једина је земља региона која је у оцењена као слободна, а најниже рангирана земља региона је Македонија која је на 120. месту.

Председник НУНС-а Вукашин Обрадовић рекао је 2. маја агенцији Бета да се не може говорити о бољој ситуацији у медијима, док се не реши питање власништва, начин финасирања и обезбеде једнки услови за пословање. ,,Мислим да се ситуација у Србији променила у оној мери у којој можемо да видимо и у извештају Фридом хауса, а то је један симболички успех - повећана је доступност интернета грађанима”, оценио је Обрадовић.

Он је рекао да је организација Фридом хаус у извештају о слободи медија навела да су основни проблеми у Србији нетранспарентно власништво и аутоцензура. ,,Из системског положаја медија потиче аутоцензура. Све док се положај медија системски не реши, а ту мислим на транспарентност власништва и могућност да сви медију послују у једнаким условима и околностима, не можемо да говоримо о напретку на пољу медија”, рекао је Обрдовић.

Он је оценио да је ситуација у јавним сервисима ,,битно погрошна”, пошто се, како је навео, ,,преко нерешеног начина финасирања врши додатни притисак на јавне сервисе”.

Као позитвну ствар, Обрадовић је навео предлоге медијских закона, али је истакао да се о њима не може дати дефинитивна оцена, док се не види коначна верзија закона. Председник НУНС-а је казао да га ,,плаши доза политичког волунтаризма”, односно да није сигуран да ће законима бити поштовани захтеви Медијске заједнице.

,,Имам дозу резерве, јер довољно је да (први потпредседник Владе) Александар Вучић каже да ће се јавни сервиси финанисрати из буџета и да то буде прихваћено, иако је став стручњака, радне групе да је то најлоши начин финансирања, што је показала и европска пракса”, казао је Обрадовић.

Удружење новинара Србије је у свом прогласу истакло да је слобода медија у Србији угрожена, иако је Србија протекле године напредовала на светској ранг листи политичких слобода и грађанских права. ,,Новинари и новинарство у Србији су у најтежем економском положају у својој новијој историји”, наводи се у Прогласу.

То удружење је позвало електронске медије да поводом Светског дана слободе медија 3. маја акцијом ,,Пет минута громогласне тишине” прекину на пет минута програм и прочитају Проглас тог удружења.

УНС је затражио да ,,реторичку спремност” нове власти да се држава повуче из власништва у медијима прате и законске гаранција да ће новац из буџета остати и даље доступан медијима кроз независно пројектно финанасирање.

То новинарско удружења похвалило је декриминализацију клевете и истакло да ,,политичке газед” беспризорно користе медије, а нарочито таблоиде, као главно оруђе политичких обрачуна.

УНС је дао подршку Комисији за истраживање убистава новинара и затражио од Специјалног тужилаштва за ратне злочине да покрене истраге убистава и киднаповања новинара српских редакција у време ратова на простору бивше Југославије.

Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности Родољуб Шабић оценио је данас, поводом Светског дана слободе медија да у Србији постоје помаци на боље када је у питању поштовање права на приступ информацијама од јавног значаја, али да је још увек много проблема. Он је додао да прокламовани принцип јавности рада власти, укључујући и приступање Србије међународним иницијативама као што је Отворена влада, не смеју остајати на нивоу прокламација.

Шабић је подсетио на још нерешена убиства новинара РадиславеВујасиновић, Славка Ћурувије и Милана Пантића, и оценио да држава новинарима дугује и личну безбедност, што подразумева и обавезу да казни оне који ту безбедност угрозе. ,,Изузетно је важно да ти случајеви буду коначно решени. И због прошлости, а поготово због будућности, као гаранција да се ништа слично у Србији више никад не сме и неће поновити”, навео је он.

Поводом Светског дана слободе медија Синдикат новинаре Србије и коалиција запослених у медијима, саопштила је да су ,,медији у Србији никад мање слободни”.

,,Један циљ имамо - да медији у Србији буду истински слободни. Пре тога морамо да их бранимо. Да их бранимо и одбранимо од људи који су пожелели да буду медијски шеици у Србији, од људи који говоре о приватизацији медија, а мисле на сопствене интересе, од људи који на сав глас прицају о слободи медија, а мисле на профит”, наводи се у саопштењу.

,,Излазак државе из медија, под непромењеним условима, значиће отказ за 5.000 насих колега и отворити пут тајкунизацији и таблоидизацији”, пише у саопштењу и тражи од Министарства за културу и информисање да им омогући равноправно учешће у формулисању медијских закона.

Фридом хаус: Смањена слобода медија у свету

У свету је током протекле године забележен пад медијске слободе, а проценат светске популације који живи у земаљама с потпуно слободним медијима опао је на најнижи ниво у последњих 16 година, оцењено је у извештају организације Фридом хаус. На то су највише утицали криза у Малију, ситуација у Грчкој и већа медијска контрола у земљама Латинске Америке, наводи се у овогодишњем извештају који је данас објављен.

Земље с највећом слободом медија су Норвешка и Шведска, које деле прво место, затим Белгија, Финска и Холандија. Међу првих 10 најслободнијих су Данска, Луксембург, Швајцарска, Андора, Исланд и Лихенштајн. Међу државама са слободним медијима су Немачка, Португал (19), САД (23), Чешка (27), Аустралија, Аустрија, Уједињено Краљевство (31), Француска, Словачка (35), Шпанија (52).

Италија се, као делимично слободна, нашла на 68. месту, док су међу државама с неслободним медијима Русија (176), Кина (179) и Белорусија (193). Последње, 196. место, деле Северна Кореја и Туркменистан.

Бугарска је на 77. месту, Хрватска на 81, Грчка на 83, Румунија 86, а Албанија, Босна и Херцеговина и Косово на 96. месту. Македонија је најниже рангирана земља региона, на 120. месту, на којем је и Турска.

Од укупно 197 земаља и територија у којима је Фридом хаус вршио процену током 2012. године, 63 државе су оцењене као слободне, 70 као делимично слободне и 64 као неслободне.

Мање од 14% светског становништва живи у земљама са слободним медијима, што је пола процента мање него претходне године, и најнижи ниво од 1996. Делимично слободне медије има 43% становништва, а исто толико живи у окружењу без медијске слободе, што је 2,5% више него лане. На тај проценат у знатној мери утиче статус Кине као неслободне, и Индије као делимично слободне земље, пошто у њима живи више од трећине светског становништва.

Када је реч о региону централне и источне Европе и Евроазије, седам земаља имају потпуно слободне медије, 13 делимично, док медији у девет држава нису слободни, наводи се у извештају.Међутим, већина становника у овом региону, 56%, живи у неслободним земљама, док је само 15% имало приступ слободним медијима, што је најмањи проценат током протекле деценије. Негативни економски токови утицали су на благ пад просечне ситуације у региону.

Степен слободе медија и даље је најнижи у региону Евроазије, где се налази три од осам најлошије рангираних земаља - Белорусија, Узбекистан и Туркменистан.

У извештају се истиче да медијско окружење у Русији карактерише поводљиво правосуђе у процесима против независних новинара, некажњавање физичког узнемиравања и убистава новинара, државна контрола или утицај на скоро све традиционалне медије.

Прошлогодишњи напредак остварен на Блиском истоку и северној Африци остао је несигуран, додаје се у извештају, уз оцену да је Египат назадовао, док у Сирији власти и даље ограничавају медијско извештавање о сукобима и дезинформишу преко државних телевизија.

У Латинској Америци, број земаља с неслободним медијима је највећи од 1989. године, пошто Еквадор и Парагвај нису више у групи делимично слободних земаља.