Извор: 24 сата

Аутор: М. Радовић

Да се борба против корупције у Србији не исплати, сведоче примери Зорана Чворовића, Живорада Бранковића, Чедомира Чупића, Горана Милошевића, као и недавно преминуле председнице Савета Владе за борбу против корупције Верице Бараћ. Борци против корупције који су јавности открили многе афере, уместо да буду награђени, на својој кожи осетили су неправду, која је некима од њих чак угрозила и егзистенцију.

НЕПРАВДА - Зоран Чворовић, асистент магистар на Правном факултету у Крагујевцу, који је пре две године открио аферу „индекс”, незаконито је добио отказ, а након пресуде у његову корист враћен је на посао. Чворовићу, добитнику признања за борбу против корупције, које му је доделио Локални антикорупцијски форум (ЛАФ), одлуком града ово признање је одузето из „процедуралних” разлога.

Живорад Бранковић је бивши управник Казнено-поправног дома у Нишу ког је 2011. министарка правде Снежана Маловић противзаконито сменила са места управника пошто је обелоданио да васпитачи у дому примају мито, а да стражари користе затворенике за крађу државне имовине. Бранковић је поднео пет кривичних пријава за злоупотребу службеног положаја и покренуо 48 дисциплинских поступака против запослених у овој установи. Он тврди да је склоњен јер је разоткрио „затворску мафију”.

Чедомир Чупић, професор на ФПН у Београду, више од деценије покушава да да свој допринос борби против корупције. Прва медијска хајка на њега била је 2005. од Жељка Митровића, када је указао на то да је зграда у којој се та телевизија налази нелегално изграђена. Након тога је оптужен да се незаконито обогатио, а последња оптужба, која му је најтеже пала, јесте да је сексуално узнемиравао студенткиње.

Горан Милошевић, инкасант „Путева Србије”, који је радио на једној наплатној рампи на аутопуту Београд - Лесковац, човек је који је први јавно говорио о незаконитим радњама које су се дешавале у тој фирми. Био је кључни сведок у процесу који се водио пред Специјалним судом. Међутим, уместо похвала које би биле логичан след након свега на шта је указао, Милошевић је остао без посла, прошавши притом кроз праву голготу како би доказао да је у праву. Године 2006. добио је отказ са образложењем да је престала потреба за његовим ангажовањем.

Зоран Чворовић, афера „индекс”

- Часним, савесним и поштеним радом сам се трудио да отклоним недостатке и поштено зарадим своју плату. Не толеришем криминал, а у дому га је било превише. Опет бих исто то урадио, иако је на моју штету, али искрено не бих посаветовао ни своју децу ни пријатеље да тако поступе док год је овакво законодавство, јер ће само угрозити своју егзистенцију - каже Бранковић.

Живорад Бранковић, открио Затворску мафију

- Сумњам да је и овог пута посредством локалних моћника та продужена рука која ме је и пре две године оставила без посла поништила и одлуку ЛАФ. Некоме не одговара да будем званично проглашен борцем против корупције, као што им не одговара да неко као ја ради на факултету. Не кајем се јер је суштина била да покажем какви су услови рада на факултету - каже Чворовић.

Чедомир Чупић, професор Факултета политичких наука

- Моје искуство је лоше. Последња медијска хајка атак је на мене и моју породицу. Моји студенти су основали групу на друштвеној мрежи у којој је 6.000 студената који су се јавили да демантују ове оптужбе. Не кајем се и иако је на моју штету, увек ћу се борити против корупције. Када се бира између истине и лажи, код мене не постоји компромис - каже Чупић.

Горан Милошевић открио друмску мафију

- Директор који је тада био на челу фирме говорио је да је све то што се дешавало у фирми пословна тајна, а затим је мене осудио да сам умешан у такве радње. Тужио сам га за клевету, али то је застарело јер се четири године није одазивао на позиве за суд. Никада нешто слично не бих поновио јер у оваквој држави не вреди. Кајем се и чврсто стојим иза тога - каже Милошевић.