Извор: Данас

Аутор: Бојан Цвејић

Београд- Медији ће, према новом закону, морати да се уписују у Регистар јавних гласила приликом чега ће, поред основних података о гласилу и власницима, бити обавезни и подаци о особама повезаним са власницима медија, међу којима се подразумевају брачни или ванбрачни другови, сродници, особе које живе заједно са њима или њихови пуномоћници, наводи се у нацрту закона о јавном информисању и медијима у који је Данас имао увид.

Новим прописом, наиме, требало би да се поново донесе обавеза уписивања медија у Регистар јавних гласила, који ће водити Агенција за привредне регистре. Предвиђа се, између осталог, да регистар мора садржи и податке о државној помоћи додељеној медију, о финансијским средствима добијеним од државних органа и објављивањем огласа, као и податке о особи које током године у укупним приходима медија учествују са више од трећине укупних прихода.

Новим законом предвиђена је и забрана концентрације медијског власништва, па тако један власник не може имати истовремено два или више дневних листова уколико њихов тираж прелази 50 одсто од укупно продатог или на други начин реализованог тиража дневних новина током календарске године. У нацрту закона, који још није у стављен на јавну расправу, забрањује се и власништво два или више електронска медија уколико би удео у слушаности, односно гледаности, прелазио 35 одсто.

Забрањено је, такође, и да један власник има уједно и дневне новине и електронски медиј, као и да истовремено поседује медиј и организацију „која се бави дистрибуцијом медијских садржаја, односно организацију која се бави закупљивањем и дистрибуцијом огласа за медије“.

Нацрт закона који ће регулисати област информисања предвиђа да медиј може основати само правно лице, као и да то не могу чинити, непосредно или посредно, Република, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе, као ни установа, предузеће и друго правно лице које је у целини или делу у државној својини и које се у целини или делом финансира из јавних прихода. Међутим, оснивачи медија на језику националне мањине могу бити национални савети мањина, Република за потребе информисања становништва на КиМ, али и државни универзитети у циљу информисања и обуке студената.

Медији који су у државном власништву, како се додаје, престају са радом у року од две године од дана ступања на снагу овог закона, док одговорно лице у том медију мора да поднесе иницијативу за покретање поступка приватизације у року од 30 дана.

Овим законом уређују се, иначе, и начела јавног информисања, јавни интерес, рад уредника и новинара, професионална удружења новинара, импресум, дистрибуција медија, привремено чување и увид у медијски запис, посебна права и обавезе у јавном информисању, информације о личности, поступци правне заштите, надзор над применом одредаба овог закона, као и казнене одредбе.

Нацрт закона о јавном информисању још није завршен нити представљен јавности, иако су из Министарства културе и информисања најављивали да ће то бити раније. Током ове седмице одржаће се консултације о коначном тексту нацрта са медијским удружењима и дипломатама из ЕУ, а министар Братислав Петковић истакао је недавно да ће се медијски закони у скупштинској процедури наћи у марту.

Казне

Нацрт закона о јавном информисању и медијима предвиђа новчане казне за осниваче медија од 100.000 до милион динара уколико се не објави импресум на прописан начин, медиј не упише у Регистар или ако не испуњава обавезу чувања записа. Новчаном казном од 30.000 до 200.000 динара казниће се одговорни уредник медија ако се у објављеној информацији неко означи учиниоцем кажњивог дела пре правноснажности одлуке суда или ако садржај медија који може угрозити развој малолетника није јасно означен. Уколико одговорно лице не поднесе иницијативу за покретање поступка приватизације казниће се сумом од 50.000 до 100.000 динара.