Извор: EurActiv

Аутор: Бета

Више од три четвртине кривичних дела повезаних са корупцијом, која су доспела пред судове Србије, односи се на злоупотребу службеног положаја, док четвртина свих оптужених буде ослобођена на крају процеса, показало је истраживање које је 30. јануара представљено у Београду. На конференцији Транспарентности Србија и Друштва судија Србије речено је да је истраживање показало да је у процесима који се односе на корупцију, око 40% осуђених кажњено условно, а више од петине казном затвора до шест месеци.

Представник Друштва судија Србије Омер Хаџиомеровић рекао је да у законима не постоји јасно дефинисано кривично дело које се тиче корупције, већ се она везује за више других кривичних дела: злоупотреба службеног положаја, трговина утицајем, примање и давање мита.

Додао је да су за та, различита кривична дела, запрећене и различите казне, те се дешава да случајеве корупције суде и основни, и виши, и специјални суд што доводи до неуједначене судске праксе. Хаџиомеровић је указао да су процеси углавном вођени за злоупотребу службеног положаја јер је то кривично дело веома широко дефинисано, а само у 2,15% случајева повезаних с корупцијом, у питању је примање мита.

У 9,7% случајева ради се о кривичном делу кршење закона од стране судије, јавног тужиоца и његовог заменика, али су сви ти случајеви одбијени јер је суд закључио да предмет тужбе није било кривично дело.

Поступци су у 63% случајева трајали више од три године, док је правосуђе ефикасност исказало у 2,4% предмета у којима се до пресуде дошло за шест месеци или мање.

Истраживање је обухватило 280 судских одлука из 2010. и 2011. године.

Друштво судија Србије је оценило да би стање могло да се поправи када би се изменио Законик о кривичном поступку тако да се дефинише појам коруптивних кривичних дела, као што је то учињено за организовани криминал.

Такође би требало прописати обавезну, сталну обуку судија који суде дела из области корупције, прописати критеријуме и поступак за избор судија у посебна одељења, обезбедити довољан број судија и особља у посебним одељењима, прописати надлежност само неколико судова за дела корупције и преиспитати потребу за прецизнијим одређењем радње извршења злоупотребе службеног положаја.

Програмски директор Транспарентности Србија Немања Ненадић изјавио је да број кривичних пријава које су у последње две године поднете за дела корупције, није мали јер је до тужилаштва стигло око 13.000 пријава, док постоји још око 5.000 пријава из ранијих година.

Он је, међутим, рекао да је више од 77% тих пријава одбачено, док је у осталима покренута оптужница или оптужни предлог.

Ненадић је навео да је од 13.000 пријава одлучено у нешто мање од 6.300 случајева што значи да би могло доћи и до додатног смањивања ефикасности, ако се повећа број кривичних пријава без промене у организацији или без промене прописа.

Подршка Вучићу у борби против корупције

Директор Транспарентности Србија Владимир Гоати изјавио је да та организација подржава напоре државног врха и потпредседника Владе Александра Вучића у борби против корупције. Он је, међутим, оценио да би ти напори, осим на носиоце корупције, требало да буду усмерени и на изградњу институција које би требало да се баве тим послом.

Гоати је рекао да у протеклих шест година, без обзира на формирање разних регулаторних тела, борба против корупције не само да није дала велике резултате већ је земља ,,назадовала за пола корака”, на шта указују бројне процене стручњака за инвестиције.

Представник Друштва судија Србије Омер Хаџиомеровић изјавио је да је одлично што је држава кренула у обрачун с корупцијом, али да је право питање да ли постоји правосудни систем који ,,то може да сажваће”.

Он је рекао да се, у случају да у свих 24 случаја сумњивих приватизација буде елемената кривичног дела, поставља питање који тужиоци и које судије ће да воде те предмете и подсетио да је ангажовано 100 полицајаца који се баве само тим случајевима, али да није ангажовано исто толико судија и тужилаца.

,,Да кажем колоквијално, то је као да имате кланицу која има капацитет да избаци десет тона меса, а овамо имате машину која може да самеље десет килограма меса. Џабе кољете у том случају”, рекао је Хаџиомеровић.

Он је оценио да није потребно да се случајевима корупције баве сви судови у Србији, већ да би било добро да се за те потребе одреди десет основних и пет виших судова, јер би се тако постигло да судије које се баве тим предметима буду боље обучене и мање оптерећене осталим предметима, што би подигло ефикасност.