Извор: Данас

Аутор: М. Д. Миликић

Београд - Медији у Србији су у тешком положају у свим аспектима - финансијски, због тешке економске ситуације, као и због проблема слободе рада и притисака. Држава се још није повукла из медија, а сваке године милиони евра се сливају у државне медије и медије блиске власти, на штету осталих на тржишту, али и науштрб квалитета информација.

Нетранспарентно власништво такође је извор проблема, што је указао и случај дневног листа Прес, који је престао да излази. Власник Делта холдинга Мирослав Мишковић, пре хапшења и једномесечног притвора због сумње да је учествовао у малверзацијама, признао је да је власник овог листа, који је потом угашен. На све ове проблеме пре више од годину дана указано је и у извештају о притисцима и контроли медија, који је сачинио Савет за борбу против корупције. Међутим, тадашње власти су игнорисале овај извештај, а нова влада, која је у коалиционом споразуму обећавала решавање овог питања, још није ништа учинила.

У извештају Савета за борбу против корупције истиче се да нису познати власници чак 18 од 30 најзначајнијих медија у Србији. Разлог за то је, пре свега, присуство оф-шор компанија у власничким структурама медија. Када је реч њиховом финансирању, у извештају се истиче да власт преко оглашавања, које за приватне емитере и издаваче представља основни извор прихода, утиче на извештавање и уређивачку политику.

Јелисавета Василић, чланица Савета, каже за Данас да нико од представника садашње власти још није показао интересовање за Извештај о контроли и притисцима на медије. Представници новинских удружења истичу да се проблеми у медијима годинама уназад „гурају под тепих“, као и да ниједна власт није била спремна да се са њима суочи.

Љиљана Смајловић, председница Удружења новинара Србије, каже за Данас да је ово удружење разочарано што нова влада није испунила обећање из коалиционог споразума да ће размотрити извештај Савета за борбу против корупције.

- То је била последња тачка споразума, али за нас је била прва нада да ће се нова власт према медијима односити другачије од претходне. Верица Бараћ је у том извештају тачно навела како је власт последњих година контролисала медије, којим парама и којим полугама. Нова власт је покренула измену законске регулативе коју је најавила у коалиционом споразуму, али борбе против цензуре и самоцензуре у медијима нема док не кажемо отворено ко и како застрашује и цензурише медије. Волели бисмо да чујемо шта на ту тему мисли нова власт - истиче Смајловићева.

Вукашин Обрадовић, председник Независног удружења новинара Србије, каже за наш лист да нова власт, као и њени претходници, није спремна да се суочи са овим извештајем.

- Разлог је јасан. Уколико би се суочили са овим проблемом, у питање би био доведен систем, који и даље постоји када је реч о контроли и финансирању медија - указује Обрадовић и наглашава да евентуални покушај власти да реши ове проблеме не сме да се претвори у окршај са некадашњим коалиционим партнерима и садашњим политичким противницима.

- Извештај не сме бити искоришћен у дневнополитичке сврхе, јер медији у том случају не би имали никакве користи на дуге стазе - упозорава Вукашин Обрадовић.

Медијска стратегија

Медијска стратегија, коју је усвојила влада Мирка Цветковића, још није почела да се примењује. У изради тог документа, чија је припрема трајала годину и по, учествовала су новинска удружења, као и различите европске и међународне институције. Медијску стратегију, којом су утврђени рокови за доношење медијских закона, усвојила је претходна влада пре више од годину дана. Иако су радне верзије тих закона завршене, нова власт тренутно ради на измени тих предлога, а актуелни министар културе Братислав Петковић најавио је да ће пакет медијских закона бити донет до марта 2013. године.

У 2012. страдала 132 новинара

Беч - Према подацима Међународног института за новинарство у 2012. у свету је на дужности убијено 132 новинара. То је, како се наводи у извештају, од 1997. највећи број. Најтрагичније прошле године било је у Сирији где је страдало 38 и Сомалији, где је убијено 16 новинара, преносе агенције.

Угашен лист Сан

- Београдски дневни лист Сан јуче је угашен, јављају агенције. Први број Сана изашао је 19. новембра 2012. Примерак листа, чији је власник Александар Родић у чијем власништву је и Курир, коштао је 15 динара.