Извор: EurActiv

Аутор: Бета

Европска комесар за проширење Штефан Филе (Фуле) рекао је 24. септембра у Бриселу да се од Србије као земље која има статус кандидата очекује да усклади правосуђе и државну управу са правном тековином ЕУ. Он је у разговору са министром правде и државне управе Србије Николом Селаковић рекао да би Србија требало и даље да буде усредсређена на критеријуме у области владавине права, пре свега на реформу правосуђа и борбу против корупције и организованог криминала, како би напредовала ка ЕУ. Селаковић је рекао да не очекује позитивну оцену у годишњем извештају Европске комисије о напретку Београда, наводећи да ће од побољшања система правосуђа зависити и добијање датума за почетак преговора са ЕУ.

„У предстојећем извештају о напретку биће размотрено у којој мери је Србија испунила критеријуме за чланство. Кључна област на коју Србије треба и даље да буде усредсређена јесте владавина права: важна питања на које ће Србија морати да одговори да би напредовала ка ЕУ јесу како да поспеши реформу правосуђа и како да борбу против корупције и организованог криминала учини делотворнијом”, наводи се у саопштењу европског комесара за проширење.

Филе је навео да Комисија очекује од српске владе да, након недавних одлука Уставног суда, развије на основу темељног преиспитивања нову стратегију и акциони план за реформу правосуђа.

Он је рекао да је охрабрен тиме што су реформа правосуђа и државне управе у средишту деловања новог спрском министра правде и навео да је Европска комисија спремна да саветује и подржи Србију у тим напорима, укључујући и кроз претприступне фондова.

Министар правде и државне управе Србије Никола Селаковић рекао је да не очекује позитивну оцену у годишњем извештају Европске комисије о напретку Београда, наводећи да ће од побољшања система правосуђа зависити и добијање датума за почетак преговора са ЕУ.

Он је новинарима, после састанка са Филеом и генералним директором Генералног директората за проширење ЕУ Стефаном Санином изјавио да су му они предочили да активности Србије и онога што она буде радила да побољша систем, „конкретно, у оквиру надлежности Министарства правде, јесу нешто од чега зависи и датум за отпочињање преговора”.

Српски министар правде рекао је да је са Филеом и Санином разговарао о стању у правосудном систему и циљевима. „Предочено је акутелно стање, мере на краћи и на средњи рок које ћемо примењивати, како бисмо то стање решавали, побољшавали и нашу земљу приближавали добијању датума за отпочињање преговора са ЕУ”, рекао је Селаковић.

Он је додао да је са европским званичницима разговарао и о борби против организованог криминала и корупције, што је, како је истакао, приоритет владе у којој је он министар, заједно са стварањем независног, непристрасног и јаког правосуђа и доступности правде свим грађанима Србије, без обзира у ком њеном делу живе.

„Ту смо добили максималну подршку ЕУ за јачање механизама за борбу против организованог криминала и корупције с једне стране, а са друге, потпуну отвореност за размену и добијање искустава каквих Србија у тој области у овом тренутку нема”, указао је он.

Као краткорочне циљеве његовог министарства он је истакао враћање у систем неизабраних судија и тужилаца, решавање великог броја заосталих, „скоро застарелих предмета” у српском правосуђу и измену постојеће мреже судова и тужилаштава. „То је неопходно да би се створили услови за спровођење циљева на средњи и дужи рок”, навео је Селаковић.

Као средњорочне циљеве, српски министар правде издвојио је јачање независности и непристрасности судија и тужилаца, кроз јачање улоге Државног већа тужилаца и Високог савета судства.

Он је додао да је циљ „и више фокусирање њихове пажње на друге проблеме који су нарасли зато што су били запостављени, као што је дефинисање критеријума за оцену новоизабраних на период од три године, јачање дисциплинске одговорности самих судија и тужилаца и јачање механизама за оцену те дисциплинске одговорности”.

Као посебан циљ, што је, према његовим речима, наишло на велико одобравање српских партнера из ЕУ, Селаковић је навео и јачање улоге правосудне академије као механизма за улазак судија и тужилаца у систем.