Извор: Бета и EurActiv.rs

Европска унија позитивно утиче на земље Западног Балкана, али кључне реформе стагнирају у готово свакој од тих држава, оцењује организација Фридом хаус. У најновијем извештају о "Нацијама у транзицији 2012", Србија је као и већина осталих држава региона сврстана у ред земаља са полуконсолидованим демократијама. На скали од један до седам, при чему је 1 најбоља оцена, од земаља Западног Балкана најбоље је рангирана Хрватска са оценом 3,61, потом Србија 3,64, Црна Гора са 3,82 и Македонија са 3,89. Оне су сврстане у демократије са полуучвршћеним демократијама, групу у коју спадају и чланице ЕУ Бугарска и Румунија. Најслабије тачке Србије су правосудни оквир и независност правосуђа, са оценом 4,5 и корупција са оценом 4,25. Независност медија је такође лоше оцењена, између осталог због нетранспарентног власништва и великог финансијског утицаја државе и партија.

У транзиционе владе односно хибридне режиме спадају Босна и Херецеговина са оценом 4,36 и Албанија са 4,14, као и Украјина, Грузија, Молдавија.

Косово спада у полуконсолидоване ауторитарне режиме са оценом 5,18, а у тој групи од мониторованих дрзава још је и Јерменија.

Боље од свих ових земаља су Словенија, балитчке земље, Чешка, Пољска, Словачка и Мађарска, које су оцењене као консолидоване демократије.

У оцени правосудног оквира и независности тог система наводи се да је упркос реформи судова и даље велики број нагомиланих случајева у судовима, као и да су грађански процеси и даље спори. Како се додаје, верује се да се као последица непостојања стандарда за пресуде у случају кривичних дела бележи пораст рецидива. Истиче се и да је било озбијних критика реформе правосуђа, због чега је спроведена и ревизија именовања судија и тужилаца. Србија је у овој области зато добила оцену 4,5, исту као и прошле године.

Када је реч о корупцији, Србија такође није успела да се помери са оцене 4,25 јер нису осетно повећани напори за сузбијање корупције. Као посебне замерке наводи се недостатак политичке воље да се искористе постојећи систем и за борбу против корупције, као и чињеница да влада одбија да испита више случајева корупције на коју је указао владин Савет за борбу против корупције.

Фридом хаус је оценио и да није било промена за унапређење медијске регулативе пружањем подршке независности и професионалности медија. Власништво над медијиима је генерално гледано нетранспарентно, највеће редакције су у власништву државе, медији се често ослањају на новац политичких партија, а и даље је известан број напада на новинаре нерешен. Србија је зато остала на оцени 4.

Србија је крајем 2011, како се наводи, забележила позитивне помаке посебно на путу ка Европској унији што се повезује са добијањем статуса кандидата и посебно хапшењем последњих хашких бегунаца Ратка Младића и Горана Хаџића.

Према извештају, Косово је забележило огромне препреке, од изборног процеса из децембра 2010. где су постојале озбиљне оптужбе за изборну крађу, као и понављање ситуације у 2011, новог изборног процеса који је пратио бојкот већине гасача који су на тај начин демонстрирали недостак поверења у политички систем земље, пренела је Слободна Европа. 

Ипак, како се додаје, Косово бележи побољшање у области локалне владавине, у категорији креирања нових локалних власти и оквира за одрживији развој, бољих услова за реадмисију, интеграцију и повратак, што је одиграло кључну улогу у напретку у преговорима са ЕУ о визној либерализацији.

У реформама се применила много функционалнија легална база посебно за правосудни систем Косова, те законски оквир за независност правосуђа.

Црна Гора није забележила ни побољшање ни погоршање у односу на ранији извештај.

Европска унија наставља да позитивно утиче на земље Западног Балкана, служећи се перспективом прикључења ЕУ као кључним мотивом за инсистирање на демократским реформама у тим земљама. Ипак, кључне реформе стагнирају у готово свакој од тих држава, оцењује Фридом хаус.

Док Хрватска демонстрира своју оданост прикључењу ЕУ сарађујући у истрагама високе корупције, Албанија, БиХ, Косово и Македонија тренутно назадују у областима изборних процеса, демократске владавине, независности правосуђа и независности медија.

Етничке тензије и питање суверенитата и даље су један од кључних проблема кад је реч о процесу стабилизације и обезбеђивања демократске владавине у неколико држава региона, наводи се у извештају и додаје да се тиме поткопавају предности постигнуте у осталим реформским областима.

"Нације у транзицији 2012" је најновије издање извештаја Фридом хауса у којем се анализира демократски развој центалне и источне Европе и Евроазије. Земље се прате у осам категорија - изборни процес, цивилно друштво, незвисност медија, национална демократска владавина, локално демократско управљање, правосудни оквир и независност и корупција.