Извор: Политика

Аутор: М. Дерикоњић

Случај самоубиства судије Слободана Фанцикића је упозорење Високом савету судства јер је све мањи број позитивних одлука у поступцима ревизије неизабраних делилаца правде

Константин Митић Вранкић и Драгана Бољевић

Указујући на драстичан пад позитивних одлука Високог савета судства (ВСС) у поступку ревизије одлука првог сазива овог тела, Друштво судија Србије позвало је јуче своје колеге које одлучују у преиспитивању одлука да свој посао раде часно, савесно и непристрасно. Ревизија која је требало да исправи кршења права која су угрозила уставни поредак земље, како је на конференцији за новинаре рекла Драгана Бољевић, председница Друштва судија, претворила се у фарсу и трку са временом да се до промене владе „задржи и зацементира све што је реизбором урађено”.

– Очигледан је драстичан пад позитивних одлука ВСС-а, са 42 одсто на првој седници, до 24 одсто пре суспензије ревизије, на само пет одсто у последња три месеца. Чланови ВСС-а, из седнице у седницу, уопште не разматрајући приговоре судија желе да заврше „посао” и конзервирају оно што је урађено реизбором. Посматрачи Европске уније су још у децембру прошле године рекли да се ревизија реизбора уместо да отклони недостатке реизбора претворила у фарсу – рекла је Бољевићева.

Према подацима предоченим на конференцији, од укупно 837 судија који нису реизабрани у децембру 2009. године, њих 132 успело је да докаже да им је судијска дужност престала неосновано, с обзиром на то да је 32 реизабрано у јулу 2010. године на допунском конкурсу, а 100 је то успело у поступку ревизије. Члановима ВСС-а остало је, према истим подацима, да реше још 201 случај неизабраних судија.

Конференција Друштва судија Србије одржана је поводом самоубиства председника некадашњег Окружног суда у Неготину Слободана Фанцикића који се убио само дан пре него што је Уставни суд требало да разматра његову жалбу на одлуку ВСС-а да не буде изабран за судију.

Председница Друштва судија рекла је да је самоубиство Фанцикића који је, како је навела, у првој реченици опроштајног писма поменуо „реизбор и реформу правосуђа” упозорење судијама који одлучују у поступку ревизије реизбора јер су одговорни за све што се дешава у правосуђу.

Говорећи о самом случају Фанцикића, Бољевићева је казала да је сада покојни судија доказао да је његов нереизбор био неоснован и да за то постоје два доказа: допис ВСС-у да је предлог његове Друге комисије био да се он врати на судијску функцију и одлука која му је касније достављена, у којој се такође наводи да је био такав предлог.

– Сматрајући да је доказао грубу грешку која је направљена у његовом случају, судија Фанцикић је са великом надом очекивао да буде враћен тамо одакле је брутално и неосновано отеран пре две године. Онда му је стигла супротна одлука. ВСС је потврдио своју претходну одлуку о разрешењу, упркос предлогу сопствене комисије да је поништи. Две године пошто није реизабран ВСС је измислио нови разлог – недостојност – објаснила је Бољевићева.

Недостојност се огледала у томе што је веће којем је председавао судија Фанцикић, на предлог јавног тужиоца, укинуло притвор румунској држављанки окривљеној за тешко дело против безбедности саобраћаја са смртним исходом. Десило се да окривљена побегне и то је судију Фанцикића учинило недостојним.

Константин Митић Вранкић, члан УО Друштва судија и председник његовог београдског одељења, запитао је зашто нова чињеница о његовој недостојности судији Фанцикићу није била предочена у поступку ревизију, али и како је ВСС дошао до ње.

– ВСС није другостепени суд да цени одлуку коју је судија донео. Чак и да је судија Фанцикић гласао за одлуку о пуштању румунске држављанке на слободу и да је она неправилна и незаконита, то не може да буде основ за тврдње да је неко недостојан – рекао је Митић Вранкић.

О случају „Фанцикић”, Друштво судија Србије обавестило је струковна удружења широм Европе.