Извор: Данас

Аутор: М. Стојановић

Београд, Будимпешта- Министарство правде ће у новој Влади Србије имати посебно важну, ако не и кључну улогу у наставку процеса европских интеграција, сагласни су саговорници Данаса. Они указују да ће преговори о чланству у ЕУ почети поглављима 23. и 24, која се односе на правосуђе, борбу против корупције и људска права и која ће бити последња затворена, као и да ће Европска комисија још строже пратити да ли Београд испуњава зацртане критеријуме.

Никола Јовановић, уредник часописа Изазови европских интеграција и програмски директор Центра за нову политику, каже за Данас да ће за даљи напредак Србије на путу ка ЕУ бити неопходно да Министарство правде „успешно спроводи активности које се односе на организацију судске мреже, елаборирање и усвајање хармонизованих прописа и надзор над правосуђем“, као и да се „постара да се мере које су усаглашене са законодавством ЕУ примењују у пракси, што је у складу с Мадридским критеријумима“. Према његовим речима, од великог значаја биће и сарадња ресора правде с Министарством унутрашњих послова и осталим државним органима.

- Преговори о чланству у ЕУ почињу поглављима која се тичу миграције, азила, људских права и борбе против корупције, односно питањима за која је надлежан и МУП, због чега је нужна координација два министарства - истиче Јовановић.

Хана Семанић, експерткиња за Западни Балкан и чланица Центра за проширење ЕУ из Будимпеште, оцењује за Данас да ће српско правосуђе „морати у пракси да покаже да је делотворно“ и подсећа да је Хрватска то учинила у процесу европских интеграција када је подигла оптужницу против бившег премијера Иве Санадера.

- Биће потребно да Министарство правде континуирано показује опипљиве резултате и представља нацрте будућих реформи - упозорава наша саговорница.

Према њеним речима, „чињеница да два најтежа поглавља прва чекају Србију у процесу преговора са Унијом не мора бити лош знак“.

- То што су у ранијим проширењима поглавља 23. и 24. остављана за крај није значило да је и било лако носити се с њима, чему смо и сами били сведоци у случају Бугарске и Румуније. Претходна искуства нас такође уче да је континуирано сузбијање корупције и криминала, посебно у државној управи, један од највећих изазова и сматрам да ће баш то бити један је од кључних задатака Министарства правде на путу Србије ка ЕУ - наглашава Хана Семанић.

Подсетимо, Европски парламент је у Резолуцији од 29. марта 2012. изразио забринутост у вези са спроведеном реформом правосудног система Србије и борби против корупције. Између осталог, оцењено је да је потребно „појачати напоре да би се осигурала независност и стручност судства и тужилаштва, те реорганизовало правосуђе“.