Извор: Политика

Аутор: М. Дерикоњић

Са седнице Уставног суда Србије Фото Танјуг

Представници Високог савета судства (ВСС) нису се појавили ни на једном од шест заказаних рочишта које је Уставни суд Србије, од 14. марта до 25. априла, одржао по жалбама неизабраних судија. Нешто боље, показали су се представници Државног већа тужилаца (ДВТ) који су се, у истом периоду, појавили на девет од 27 одржаних рочишта.

– Уставни суд је плановима за прва два тромесечја ове године као приоритет предвидео решавање предмета формираних по жалбама неизабраних судија, јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца на одлуке ВСС и ДВТ. С обзиром на то Уставни суд је одржао расправе у свим предметима у којима су се одазвали подносиоци жалбе, у одсуству уредно позваних представника ВСС и ДВТ, будући да њихови представници нису оправдали свој изостанак – речено је за „Политику” у Уставном суду Србије.

Док у Државном већу тужилаца објашњавају да неприсуство расправама Уставног суда не значи непоштовање неизабраних носилаца тужилачке функције, у ВСС-у нису желели да коментаришу наводе Уставног суда.

– Државно веће тужилаца поштује све кандидате и њихова права да заштите свој интерес у складу са законом пред Уставним судом. У процесу преиспитивања одлука претходног сазива, ДВТ је посветио сваком кандидату завидну пажњу и у складу са правилима поступка донео адекватне одлуке. Представници ДВТ-а су раније присуствовали расправама, а то што се сада не одазивају сваком позиву значи да ово тело има апсолутно поверења у један државни орган као што је Уставни суд, односно да ће он поступати у складу са законима Републике Србије – рекао је за „Политику” Бруно Векарић, портпарол Државног већа тужилаца.

Насупрот ставу ДВТ-а, представници струковних удружења судија и тужилаца, Друштва судија Србије и Удружења тужилаца и заменика тужилаца, овакво понашање два поменута државна тела, сматрају непримереним.

Горан Илић, председник Удружења тужилаца сматра да би присуство чланова ДВТ-а расправама Уставног суда помогло да се разјасне спорне одлуке, а потом и исправе.

– Неодазивање чланова ДВТ-а позивима Уставног суда може чак да створи утисак да они нису спремни да се суоче са својим одлукама. Осим тога, верујем да је присуство чланова ДВТ-а расправама Уставног суда редовније, не би долазило до грешака за које сазнајемо од неизабраних тужилаца и заменика тужилаца. Наиме, сазнали смо да се, када је у питању ажурност, чланови ДВТ-а позивају на правилник из 1981. године који је још 2004. године престао да важи. Непосредно присуство расправама онемогућавало би да се грешке појављују. Уједно, присуство расправама, члановима ДВТ-а пружило би прилику да се суоче са сопственим одлукама и да исправе грешке у случају да сматрају да их је било – навео је Илић.

Драгана Бољевић, председница Друштва судија Србије, сматра да је понашање ВСС-а непримерено једном високом државном органу који мора да се понаша на законит начин и са поштовањем према другом државном органу.

– Из ранијих искустава, када је у 2010. години, пре измене правосудних закона Уставни суд разматрао нешто више од 60 предмета, чланови ВСС-а су се одазивали на позиве овог суда, али су им искуства била врло трауматична. На првих пет седница појављивали су се сви чланови, и то сваки пут други члан ВСС-а. Касније су се појављивали запослени у ВСС-у што је за Уставни суд било непримерено, посебно што ти запослени нису уопште могли да се изјасне на питања судија о томе како су доношене одлуке ВСС-а – објаснила је Драгана Бољевић.

У погледу ревизије реизбора, наводи даље председница Друштва судија Србије, очигледно је да се чланови ВСС-а боје разних неугодних питања судија Уставног суда у вези са дискриминацијом изабраних и неизабраних, а и нереизабраних међусобно, у вези са применом европских стандарда. Најважније питање чини се, додаје Бољевић, ипак је оно којом већином су чланови ВСС-а доносили одлуке.