Извор: Политика

Аутор: Александар Петровић

Ускоро коначан предлог стратегије за борбу против корупције

(Фото Танјуг)

Шта су три најважнија задатка у наставку процеса реформе правосуђа, која је у центру интересовања Европске комисије, упитали смо министарку правде Снежану Маловић:

– Најважнији задатак је да се у што краћем року заврши поступак преиспитивања одлука првог састава Високог савета судства. Очекујем да ће ВСС у наредном периоду интензивно радити на преиспитивању преосталих приговора неизабраних судија и да ће тај посао бити завршен веома брзо.

Према њеним речима, било је важно да Народна скупштина изабере још једног члана ВСС-а из редова судија.

– Са преиспитивањем одлука о избору судија се застало, све док није попуњен састав ВСС-а,како бисe отклонилабило каква недоумица или сумња у вези са саставом и радом ВСС-а. To питање је за нас веома важно и желимо да овај посао окончамо на најбољи могући начин –рекла је Маловићева.

 Она је напоменула да су сада створене могућности да се убрзано обављају и разговори са кандидатима за председнике судова.

– Не треба заборавити да одлуку о избору председника судова доноси Народна скупштина, а ВСС предлаже кандидате – казала је Маловићева.

Када је реч о преиспитивању одлука о изабраним судијама, додала је она, тај посао доћи ће на ред у следећој фази.

Биће преиспитиван избор оних судија против којих је вођен дисциплински поступак и код којих постоје евидентни пропусти у раду, али реч је о само неколико судија – рекла је Маловићева.

Министарка је указала да у овом тренутку не постоји ниједно спорно питање између Европске комисије и Високог савета судства и Министарства правде.

– Свој став о реформи правосуђа Европска унија је дала када је прихватила кандидатуру Србије, између осталог, истичући као позитивне примере спроведене реформе. Свесни смо да поступак преиспитивања треба да окончамо, и то ћемо учинити веома брзо. Такође, истакла бих да на седницама Високог савета судства, у једном делу, присуствују посматрачи ЕК и ОЕБС-а тако да сви приговори у погледу јавности рада више не стоје.

Упитана да ли су тачне информације да ЕК није задовољна радом Агенције за борбу против корупције и предлогом стратегије за борбу против корупције министарка је навела да је ЕК у децембру имала одређене примедбе на радну верзију стратегије, коју je сачинила радна група на чијем челу је директорка Агенције за борбу против корупције Зорана Марковић.

Она је додала да се након тога Министарство правде активно укључило и да је урађен нови предлог у сарадњи са Eвропском комисијом.

– Верујем да ћемо у најкраћем року као Министарство правде изаћи са коначним текстом стратегије. Очекујем ускоро и експертско мишљење Брисела. Наша интенција је да у одређеним областима које су најпорозније, као што су јавне набавке, изађемо са конкретним предлозима и решењима.

Министарка је указала да је став Европске комисије када је реч о написима у појединим медијима да EК није задовољна са постигнутим резултатима у реформи правосуђа „баратање са старим информацијама са почетка процеса кoje превасходно служе као покушај добијања jeфтиних политичких поена”.

– Реформа правосуђа није само питање општег избора судија већ је урађено много стратешких ствари. Предложили смо бројне системске законе који су омогућили да правосуђе сада буде ефикасније и одговорније. О томе најбоље говоре резултати рада судова. Ових дана Високи савет судства изаћи ће са конкретним резултатима рада судова у Србији који представљају директне ефекте реформе. Између осталог, судови су показали велику успешност у савладавању прилива предмета на годишњем нивоу – рекла је Маловићева.

Она је напоменула да је у предстојећем периоду неопходно обратити пажњу на још ефикасније поступање основних судова у парничној материји, мада су и у овој области резултати рада много бољи него претходних година. Сигурна сам и да ће применом Закона о парничном поступку који је ступио на снагу у фебруару ове године и у парници убудуће бити постигнуто максимално савладавање годишњег прилива предмета – казала је Маловићева.

Министарка је нагласила да је у извршној материји забележена висока ефикасност, а да то није само резултат бољег рада судија већ и примена новог Закона о извршењу и обезбеђењу.

– Генерално гледано напредак је већ постигнут. Ако се има у виду да 2008. године ниједан суд није имао више од 85 одсто савладаног прилива, онда је јасно да је ово велики напредак и први пут можемо да кажемо да судови не само да савладавају годишњи прилив него и да решавају старе предмете. То је прави резултат и показатељ рада судова – рекла је Снежана Маловић.

На крају, подсетила је да ће током ове године заживети и нове правосудне професије, као што су нотари и приватни извршитељи, које ће такође убрзати парничне поступке.