ИЗВОР: Политика

Судија Милимир Лукић је још у августу намеравао да поднесе оставку, али га је од тога одговарао његов колега у ВСС, судија Благоје Јакшић, који је ухапшен крајем септембра.

Милимир Лукић, Фото Фонет

Месец дана после оставке судије Милимира Лукића, Високи савет судства донео је одлуку да отпочне поступак предлагања кандидата за изборног члана из реда судија апелационих судова. Поступак предлагања кандидата спровешће Изборна комисија ВСС, а кандидационе пријаве достављају се у року од 15 дана од дана објављивања одлуке у „Службеном гласнику Републике Србије” Изборној комисији Високог савета судства.

Одлука о отпочињању поступка предлагања кандидата као и одлука о изборним радњама и роковима у поступку објављене су на интернет страници Високог савета судства.

Судија Милимир Лукић је крајем новембра поднео оставку, у којој је критиковао рад Високог савета судства и указао да се на његове чланове врше притисци из извршне власти. Навео је да у ВСС-у не постоји „елементарна одговорност за изречени суд и мишљење”, као и да су чланови савета изненада мењали своје ставове о томе да ли одређеног кандидата треба вратити на судијско место.

Како „Политика” сазнаје, судија Лукић је још у августу ове године одлучио да поднесе оставку, али га је од тога одговарао судија Благоје Јакшић, члан ВСС-а изабран из редова судија прекршајних судова, који је крајем септембра ухапшен због сумње да је починио злоупотребу службеног положаја. Тада је текао трећи месец поступка преиспитивања одлука из општег избора судија, по приговорима неизабраних кандидата. Како сазнајемо, судија Јакшић утицао је на судију Лукића да не подноси оставку како не би дошло до компликација у раду ВСС-а на овом послу.

У међувремену је судија Јакшић притворен, а месец дана после тога судија Лукић напушта Високи савет судства.

Пре неколико дана министарка правде Снежана Маловић изјавила је на седници парламента да је судија Јакшић суспендован из ВСС-а, али управо због тога није јасно зашто ВСС, који је остао без два своја изборна члана, није истовремено одлучио да отпочне поступак предлагања кандидата из прекршајних судова, како би било попуњено и упражњено место судије Јакшића.

Испоставило се да је спорно и место професора Предрага Димитријевића у Високом савету судства, јер је Агенција за борбу против корупције донела решење да се он налази у сукобу интереса, због тога што истовремено обавља и функцију декана Правног факултета у Нишу. За сада, међутим, ништа није предузето на основу тог решења, осим што је министарка пре три дана на седници парламента изјавила да је таква одлука агенције – драстична.

Због тога што је ВСС остао без два члана из редова судија, очигледно је да ово тело нема кворум за одлучивање, иако је речено да је тај кворум направљен тако што је адвокату Дејану Ћирићу, као члану ВСС-а из редова адвокатуре, дато право да гласа на седницима приликом одлучивања о приговорима неизабраних судија. Рочишта се више не одржавају пред две комисије од по троје судија, јер у свакој недостаје по један члан, него пред једном комисијом.

Проблем је, међутим, у начину одлучивања. Према правилима рада Високог савета судства, у гласању не могу учествовати они чланови који су били у првом сазиву ВСС-а, који је и спровео општи избор судија и оставио више од 800 судија без посла. Адвокат Ћирић је управо члан и првог сазива и сталног састава ВСС-а, уз још три члана, а то су министарка правде Снежана Маловић, председница Врховног касационог суда и Високог савета судства Ната Месаровић и председник скупштинског одбора за правосуђе Бошко Ристић.

Александра Петровић