ИЗВОР: Блиц

Аутор: Мома Илић

Ослобађајућу пресуду владици Пахомију, оптуженом за сексуално узнемиравање дечака, режирали су људи из некадашње владе Војислава Коштунице и њихов утицај на правосуђе видљив је у разним фазама поступка, каже за “Блиц” адвокат Александар Стојковић, који је у овом процесу заступао оштећене.


- Прво је без икакве потребе предмет узет од судије тадашњег Општинског суда у Врању и делегиран суду истог нивоа у Нишу. То је учињено зато што судећи судија и председница врањског суда нису дозвољавали никоме са стране, укључујући и високе представнике извршне власти, да се мешају у њихов посао и раде по диктату. Председница суда је својевремено преко медија због тога јавно прозвала бившег премијера и његове људе, али нико није реаговао. Пада у очи и то да се неколико месеци пре доношења првостепене пресуде на отварању једног објекта у Врању Коштуница срео и изљубио са Пахомијем, за којег је цела Србија тада знала зашто кривично одговара на суду. Па који судија би после тога смео да осуди владику?! Такође, неколико дана пре изрицања првостепене пресуде у Нишу је боравио Зоран Стојковић, тадашњи министар правде - износи адвокат Стојковић.

У овој правосудној ујдурми, истиче саговорник “Блица”, своју улогу су имали и суд и тужилаштво.

- Општински суд у Нишу је свесно одуговлачио са суђењем Пахомију и због тога је поступак за два дела застарео. За остала два дела судија Катарина Ранђеловић је донела ослобађајућу пресуду. А да је суђено по закону, чињенично стање у предмету је било такво да би и рођени брат Пахомија прогласио кривим - сматра адвокат Стојковић.

Готово је невероватно, наставља Стојковић, да заменик, односно заменица нишког општинског јавног тужиоца за све време суђења није поставила ни једно једино питање оптуженом, оштећенима или сведоцима.

- Понашала се као да је икебана у судници. Због њеног присуства на главном претресу колега и ја као правни заступници оштећених нисмо могли да уложимо жалбу на првостепену пресуду. То је, по одредбама нашег кривичног законодавства, могао да уради само тужилац. Због тога сам га неколико пута звао и молио да уложи жалбу.

На крају сам морао и писмено да му се обратим и предложим да у жалби затражи отварање главног претреса пред ондашњим Окружним судом у Нишу. Такође сам замолио да будем обавештен о седници судског већа на којој ће се расправљати о жалби. Седници већа на којој је одлучивано о жалби присуствовали су окривљени, његови браниоци и заменик тужиоца, али не и оштећени и њихови заступници. Нас једноставно нису позвали и тако су апсолутно негирали наша права - каже Стојковић. 

Ни касније, када је нишки Окружни суд одбијајући жалбу тужиоца учинио правоснажном ослобађајућу пресуду, нишко тужилаштво није било вољно да се “меша у свој посао”.

- Против пресуде Окружног суда могли су да се уложе само ванредно правни лекови, али нишко тужилаштво није нашло за сходно да то учини. Зато сам код Републичког јавног тужилаштва (РЈТ) иницирао да овај орган гоњења против пресуде оба нишка суда поднесе Врховном суду Србије захтев за заштиту законитости и у свом обимном предлогу навео које су све повреде из домаћег законодавства и међународних конвенција учињене од поменутих судова.

РЈТ је прихватило моју иницијативу и образложење и поднело поменути захтев. Врховни суд Србије је донео пресуду којом је утврдио да су у поступцима, што значи и у пресудама, учињене повреде у корист окривљеног, а на штету оштећених. Међутим, он није могао да мења нишке пресуде. Зато је за оштећене и њихове заступнике пресуда Врховног суда сатисфакција, али и Пирова правна победа - каже адвокат Александар Стојковић.

Од блуда до одликовања
- Октобра 2002. мајка једног од дечака владику пријављује полицији, а затим су то учинила још тројица оштећених
- 12. јануара 2003. СУП Врања подноси кривичну пријаву
- 14. јануара 2003. Општинско тужилаштво у Врању подноси захтев за спровођење истражних радњи против Пахомија због кривичног дела блудне радње
- фебруара 2003. информације о случају Пахомије Синод СПЦ почетком јануара 2003. у свом саопштењу назива безбожном хајком, прогоном и блаћењем Цркве
- Прво саслушање осумњиченог пред истражним судијом заказано за 31. јануар 2003, али се он није појавио
- фебруара 2003. Пахомију одузет пасош 
- априла 2003. подигнут оптужни предлог против Пахомија
- 1. априла 2004. одржано прво суђење
- марта 2005. на предлог врањског тужилаштва Врховни суд Србије предмет пребацује из Врања у Ниш
- 3. марта 2006. првостепена ослобађајућа пресуда 
- новембра 2007. Врховни суд доноси пресуду да је закон прекршен у корист владике и на штету жртава
- 7. октобра 2011. Пахомије добија орден Белог анђела.