ИЗВОР: Блиц

Министарство финансија планира да изменама Закона о јавним набавкама укине Управу за јавне набавке, а да нову институцију формира тек 2014. године. Очигледна је намера власти у Србији да онемогући контролу јавних набавки, област у којој је корупција најзаступљенија, упозоравају стручњаци из Европе.


Набавка вагона само је једна од спорних набавки у Србији

- Ако се укида једна институција а нова која треба да преузме њен посао није у стању да одмах почне да ради у пуном или чак већем капацитету и са свим правима и овлашћењима које је претходна имала, онда је јасна намера да се онемогући рад институције да не би правила проблем. Још нисам никада чуо за такав случај. Чак и да није намера да се злоупотреби временски размак између две институције, то побуђује сумњу да ће бити злоупотреба - каже за “Блиц” Драго Кос, председавајући ГРЕКО (Група земаља за борбу против корупције Савета Европе).

Након што је “Блиц” јуче објавио да Министарство финансија потпуно нетранспарентно припрема промене једног од најважнијих системских Закона о јавним набавкама, Горан Радосављевић, државни секретар у том министарству, открио је медијима да се променама планира укидање Управе за јавне набавке.

Пошто је предвиђено да закон о изменама и допунама буде усвојен крајем ове године, то би значило да се почетком наредне године укида Управа. Да све буде још горе, подзаконски акти који ће омогућити примену нових закона планирани су тек за крај следеће године.

Акциони план Министарства финансија, који је “Блиц” незванично успео да набави, предвиђа да се нова институција формира све до 2014. године (види табелу уз текст). У међувремену, током три године владаће, кажу стручњаци, општи хаос и правна несигурност у јавним набавкама.

- Оснивање централизоване институција за јавне набавке предвиђено је стратегијом развоја јавних набавку у Србији, која је прилагођена директивама Европске уније о испуњавању услова за евроинтеграције - рекао је јуче Радосављевић и објаснио да ће централизована институција за јавне набавке преузети запослене у Управи и неке њене надлежности.

Председник Државне ревизорске институције Словеније Игор Шолтес оценио је јуче да Србија исхитрено мења Закон о јавним набавкама и укида Управу за јавне набавке.
- Словенија је укинула Управу за јавне набавке и показало се да је то била лоша одлука - рекао је Шолтес.

Он је објаснио да је оправдана бојазан да ће оснивањем централизоване институције за јавне набавке теже бити спречаване неправилности у наручивању и уговарању јавних набавки, што ће отворити простор за корупцију.

- Додатна мана укидања Управе за јавне набавке је у томе што се губи њена улога у системској обуци људи који учествују у јавним набавкама - рекао је Шолтес.

Он је упозорио да највише корупције има у јавним набавкама у здравству и изградњи путне инфраструктуре, на шта Србија треба да обрати пажњу. Шолтес је препоручио да припрема измена Закона о јавним набавкама у Србији буде добро припремљена и да у њу буде укључен што већи број учесника у јавним набавкама.

Европска унија је ове године донирала Србији милион и по евра у циљу поправљања стања са јавним набавкама и да би се та област уредила по европским стандардима. Управо европски стандарди подразумевају да се системски Закон о јавним набавкама доноси на транспарентан начин и уз учешће привредника и невладиног сектора, као и међународних стручњака. Министарство финансија је из рада на изменама Закона о јавним набавкама искључило јавност и тиме обесмислило донацију ЕУ.

- Све се ради супротно од препорука које је дала Европска комисија у прошлогодишњем извештају о напретку. Они су инсистирали на томе да се унапреди примена Закона о јавним набавкама, а не да се он мења и да се доносе нови закони о јавно-приватном власништву и о концесијама. Јасно је да ће у општој гужви и на брзину бити донете неке засад непознате законске измене науштрб квалитета - каже за “Блиц” Предраг Јовановић, директор Управе за јавне набавке.

Како се омета рад контролних тела

Недовољан број људи, опреме и канцеларијског простора (ДРИ две године није имала ниједну канцеларију)

• Промена институција, гашење или формирање нове институције која креће од почетка (уместо Савета за борбу против корупције формирана агенција)
• Постављање послушних или компромитованих кадрова (Борислав Галић, који је учествовао у набавци лажних пасоша за атентаторе на Ибарској магистрали, постављен за председника Комисије за заштиту права у поступцима јавних набавки)
• Продужавање в.д. стања директорима регулаторних тела (Предраг Јовановић пет година био в.д. директора до недавног именовања на чело Управе за јавне набавке)
• Ненадић: Корупција само може да се погорша

Ако заиста планирају да укину Управу за јавне набавке, а да нова институција постане оперативна 2014. године, онда то указује на то да им је основна идеја да укину контролну институцију, а не да оснују нову. Лоша последица ће бити слабија контрола јавних набавки јер ни друге институције, као што су буџетска инспекција или ДРИ, немају пун капацитет рада и контроле. То само може да погорша ствар са корупцијом. Управа за јавне набавке би требало да има већа овлашћења, а не да јој се овлашћења смањују или да се укида - каже за “Блиц” Немања Ненадић, директор „Транспарентности Србија“.