„Делез“ за месец дана уплаћује новац за „Макси“

Комисија за заштиту конкуренције јуче је донела решење којим се „Делезу“ одобрава куповина “Делта Максија”. Како „Блиц“ сазнаје, за највише месец дана на рачун фирми Мирослава Мишковића биће уплаћено 932,5 милиона евра за колико је “Делта Макси” продат белгијском “Делезу”. На име пореза на пренос апсолутних права “Делта” ће у буџетску касу највероватније уплатити око 11 милиона евра, а хоће ли бити пореза на капиталну добит, зависи од финансијских извештаја које ће “Макси” тек доставити Пореској управи.

Подсетимо, „Делез“ ће по уговору „Макси“ платити 932,5 милиона евра, од којих су 300 милиона дуговања „Максија“. Како је договорено, по окончању трансакције, “Делез” би требало да почне да исплаћује и заостале обавезе према добављачима „Максија“.

- У „Делезу“ су очекивали да ће трансакција бити завршена до краја септембра, али се ових дана ужурбано ради са банкама. Новац би врло лако на рачуне Мишковићевих фирми могао да буде уплаћен у наредне две-три недеље, највише месец дана - каже наш добро обавештен извор.


Мирослав Мишковић и Пјер Оливије Декерс, челни човек „Делеза“, уочи потписивања уговора

Комисија рекла “да”

Комисија за заштиту конкуренције јуче је донела и решење којим се „Делезу“ одобрава куповина “Максија” и тиме потврдила да белгијска компанија не нарушава конкуренцију у Србији. Анализом Института економских наука и Комисије је утврђено да “Макси” у Београду заузима око 40 одсто тржишта.

Мишковић ће, како је раније и најаво, платити порез на ову трансакцију у Србији. Како сазнајемо, власник “Делте” је одлучио да оснује фирму у Београду на чији рачун би било уплаћено око 460 милиона евра, односно половина уговорене суме за цео “Макси”.

Порез и у Србији

- Тада би Делта на име пореза на пренос апсолутних права од 2,5 одсто, у државну касу морала да уплати 11,2 милиона евра. Делта се истовремено обавезује и на порез на капиталну добит од десет одсто, али то зависи да ли ће Макси у билансима исказати капиталну добит која је разлика између продајне и набавне цене - каже наш извор из Министарства финансија.

Како сазнајемо, од закључења трансакције “Макси” има обавезу да Пореској управи, у року од 15 дана, достави купопродајне уговоре свих објеката у Србији, као и билансе трансакције.

У Министарству финансија наглашавају да по тренутном стању “Макси” нема ову обавезу. 
- Његов оснивач је фирма “Хемслејд” са Кипра и по томе је „Делта“ обвезник пореза у тој земљи. Ако новац легне на рачун неке фирме у Србији, порез би се плаћао овде - каже наш саговорник.

Списак обавеза “Делеза” се не завршава са Мишковићем, јер им остаје и 300 милиона евра дуговања према банкама и добављачима. 
По потписивању уговора, Пјер Оливије Бекерс, челни човек „Делез групе” је био изричит да ће преузети „све рачуне, дуговања и обавезе “Максија”, напоменувши да ће то бити постепен процес. Извор “Блица” тврди да би Белгијанци могли почети да враћају дугове непосредно по окончању трансакције.

“Делез” без коментара

У “Делезу” нису желели да коментаришу. Аргумент је, како су нам поручили “правило међународног пословања које налаже дискрецију пре закључења трансакције”. Ова компаија је добављачима обећала и дугорочно партнерство и већи обим посла, због планова „Делез групе” да прошири тржиште. Тако ће добављачи из Србије моћи да продају робу у земљама у којима је „Делез” присутан. Бекер је рекао и да ће грађанима Србије бити понуђени нови производи и да ће „Делез” у Србији отворити нова радна места.

На новац од “Делеза” могу рачунати и акционари „Ц маркета” и „Пекабете”. Највише би могла да добије држава која има 14 одсто деоница у „Пекабети” и 23 у „Ц маркету”. Акција “Пекабете” јуче је на Београдској берзи вредела 7.000 динара, а “Ц маркета” 25.800, па би по тој рачуници држава може да приходује око 16 милиона евра. Око 17 процената у “Пекабети”, односно два одсто акција у „Ц маркету” је у рукама грађана и правних лица.

Како нам је раније потврђено у Агенцији за приватизацију „Делез” се договорио са Агенцијом да откупи државне акције у овим компанијама. Детаљи ће бити познати по окончању трансакције, али је договор да “Делез” жели да испуне све законске обавезе. По Закону о преузимању, сви који купе најмање 25 одсто капитала неког предузећа, морају дати понуду за преузимање његовог целокупног власништва.

„Макси”

Макси је прошле године у окружењу имао 4.870 запослених, а у Србији 10.350. Овај трговачки ланац у Србији има 348 објеката (Макси и Темпо), Бугарској 39, БиХ 35, и у Црној Гори и Албанији по 19. “Макси” је Србији у 2010. имао промет од око 76 милијарди динара. 

Обавезе Делеза

• -  300 милиона евра дуга према банкама и добављачима
• -  око 16 милиона евра држави за акције Пекабете и Ц маркета
• -  деонице малих акционара у Пекабети и Ц маркету

Обавезе Максија

• -  порез на капиталну добит - 10 %
• -  порез на пренос апсолутних права - 2,5 %

Шта је продато

Белгијском ланцу, који је по обиму промета на 32. месту у свету, продати су малопродајни објекти „Макси“, „Мини Макси“, „Темпо“, „Темпо експрес“, „Пикадили2” и „Еуромакс“ у свим земљама у којима је “Делта” пословала: Србији, БиХ, Црној Гори, Бугарској и Албанији.

„Делез”

„Делез група” је међународни ланац малопродајних објеката из Белгије који је присутан у шест земаља на три континента. 

У пет земаља југоисточне Европе поседује око 450 продавница. На крају 2010. његова продајна мрежа је бројала 2.800 продавница, а исте године остварен је приход од 27,6 милијарди долара.